На четрдесетак километара од Јектаринбурга, на обали језера насталог спајањем две реке окружен густом боровом шумом налази се Сисерт, мали град који је одбио да се преда.
Више од 300 градова на Уралу настало је око фабрика за прераду руда. Тако је и Сисерт основан 1732, по указу царског изасланика генерала Вилхема да Гњенина као радничко насеље око новоосноване ливнице гвожђа.
На Уралу фрабика је значила живот, смисао, циљ, заједницу - истиче водич групе пројекта "Чувари сећања", по образовању архитекта и наставник географије, а по занимању локални историчар, писац и поносни Сисерћанин Александар Савичев. Сисертска фабрика се међутим угласила. У различитим епохама од свог оснивања називала ливницом гвожђа, железаром 30-их година прошлог века. Град, супротно од уобичајеног сценарија, није зауставио. Група ентузијаста одлучила је да Сисерт не мора да буде још један индустријски град који нестаје када машине фрабике око које је настао престану са радом.
Фабрика је стала, али Сисерт није: Како је почео нови живот града
Преживела испит времена здања Сисертске фабрике или фабрике Турчанинових-Соломирских данас дају импулс граду од нешто више од двадесет хиљада становника, објашњава историчар Александар Савичев. Можда суштински први индустријски регион на свету настао је управо на Уралу у 18. веку, објашњава домаћин међународној гурпи "Чувара сећања" и додаје да свакако јесте било индустријског развоја на другим местима, али да на Уралу постојала једна специфичност - цео живот, од рођења до смрти (уз осмех додаје – "па чак и сама смрт") био је изграђен око фабрика и дефинисан њима.
Од старе железаре до фестивала који окупља десетине хиљада људи
Ентузијазам локалне заједнице, уз подршку органа локалне, али и федералне власти изродио је фестивал "Лето у фрабрици" (који је за само неколико година посетило више од 60 хиљада гостију и учесника), уникатни, тактилни и спонтано оразнизовани "Музеј у фабрици", дечје и омладинске кампове, еко-насеља. "Стакленици са цитрусима, егозитичним цвећем и античким скулпурама постојали су на руском Средњем Уралу осамнаестог века", каже историчар. Савичев каже да га је историја Сисерта заинтересовала још у детињству, када је у књизи "Географија Сисертског округа“" открио необичан податак, да се на имању некадашњег велепоседника и власника фабрике Турчанинова налазио парк са фонтанама, стакленицима у којима су гајени цитруси и репликама античких скулптура.
Градоначелник који сади дрвеће: Сисерт богатији за 4.000 четинара
Учеснике пројекта "Чувари сећања" је, у прелепој реновираној згради у којој се налазила управа првих фабрика "Заводоуправленије", дочекао градоначелник Сисерте Дмитриј Нисковских - задихан, у спортској одећи, бојама извиђача, говорио је о "шумском мору", важности очувања природе, и о "днк уралских градова" која, према његовима речима чини савршену хармонију човекове инжењерске мисли и снаге природе. Уралски град је: брана, језеро, гора, фрабрика и храм, додаје он. Баш то је и Сисерт.
"Са учесницима Међународног фестивала младих 2026. који се ове године одржава у суседном Јекатеринбургу, посадили смо данас четири хиљаде четинара, истакако је домаћин.
Домаћа керамика се производила у Сисерти од 19. века, захваљујући глини која се вадила на обалама истоимене реке и фрабричког језера. Данас је "Порцелан Сисерте" познат по ручно сликаним предметима, цењеним због беспрекорног квалитета, који се може постићи само ручно. Занатлије обављају 80 одсто производног процеса - од ливења до фарбања и глазирања. Уметници се обучавају кроз менторство, преносећи своје вештине из руке у руку, осигуравајући континуитет и очување традиције ручног сликања.
Локалпатриотизам као чување историјског памћења
Након дана проведеног у Сисерти, учесници међународног пројекта "Чувари сећања 2026" руске националне агенције Россотрудничество закључили су да промене доносе људи, да је историјско наслеђе и памћење појам који превазилази знања уџбеника историје, која свакако јесте путоказ за будућност.
Пројекат "Чувари сећања" реализује се у оквиру програма Россотрудничества"Нова генерација", уз подршку Владе Свердловске области. Овогодишњи програм окупио је око 50 младих историчара, архивиста, кустоса, новинара, правника и политиколога из 22 земље, међу којима је и Србија.
Учеснике у Јекатеринбургу очекује и један од централних догађаја њиховог боравка на Уралу - отварање Међународног форума младих.
Тескт је припремила наша дописница Андријана Игњатовић.