Последњих десет година драстично је опао број студената који уписују наставничке факултете, укључујући и модуле за наставника српског језика. Годинама се упозорава да се на националне катедре не уписује довољан број студената. На Филолошком факултету у Београду кажу да је ове године за нијансу веће интересовање младих за студије матерњег језика у односу на прошлу годину, али да је то и даље далеко од оног броја који су уписивали пре 30 година.
Шеф Катедре за српски језик и књижевност са јужнословенским језицима проф. Весна Ломпар објашњава да на Филолошком факултету имају три студијска програма - Српски језик и књижевност, Српска књижевност и језик и Српска књижевност и језик са компаратистиком и да сва три студијска програма углавном школују кадрове за наставнике.
"Само на студијском програму Српски језик и књижевност имамо један модул који је чисто филолошки, није наставнички, али имамо и наставнички модул. Дакле, сва три студијска програма углавном школују кадрове за наставнике. Они имају могућност да предају у школи", појаснила је она.
На Катедру за српски језик и књижевност прошле године (академска 2025/26) се уписало 48 студената, од тога је 10 кандидата уписало чисто филолошки профил, нису наставнички, док је 38 уписало наставнички смер.
"Ове године је уписан 51 студент на тој Катедри, од тога шест на филолошком профилу и 45 је наставничком смеру. Ми имао тенденцију благог пораста броја студената. Предстоји нам и трећи уписни рок, тако да очекујемо још студената на овим групама", рекла је Ломпар за РТ Балкан.
Уколико се гледају сва три студијска програма заједно, прошле године су уписали 94 студента, док је ове године тај број повећан на 121. И ту се бележи благи пораст, али то је још увек мало у односу на број уписан студената пре тридесетак година.
Треба напоменути да је то тек око половина одобрених места за тај факултет, док је још толико остало слободних места. За трећи уписни рок на студијском програму Српски језик и књижевност остало је 49 буџетских места, на програму Српска књижевност и језик остало је 41 буџетско место и 12 самофинансирајућих, Српска књижевност и језик са компаратистиком остало је 27 буџетских места.
"Тачно је да је раније уписивано много више студената, пре 30 година, али сада имамо и више универзитетских центара где млади имају могућност да студирају матерњи језик. Ту су Крагујевац где гравитирају млади из Шумадије, Нови Сад за младе из Војводине, док према Нишу гравитира југ Србије", истакла је она.
Лоши резултати осмака на завршном испиту, али и ученика прве године на ПИСА тестирању, покренули су питање да ли су наставни програми (укључујући и српски језик) преобимни и да ли их треба редуковати.
"Сада се поново говори о растерећењу програма. Мислим да је програм већ довољно растерећен, али да недостаје већи број часова српског језика. Са тим се слаже већина мојих колега. Због тога смо предложили да се српском језику додели натпредметни статус, али није било слуха за то", рекла је Ломпар.
Друштво за српски језик је 2021. године поднело иницијативу Министарству просвете за увођење натпредметног статуса за српски језик у основним и средњим школама, али до данас нису добили никакав конкретан одговор.
Натпредметни статус би подразумевао да се повећа број часова српског језика у основним и средњим школама. Предложено је да се број часова у шестом, седмом и осмом разреду са четири повећа на пет часова, а да се у средњој школи уведе најмање још један час недељно. Новом броју часова морали би да се прилагоде садржаји и програми за српски језик.
Натпредметни статус би подразумевао да такмичења из тог предмета имају посебан статус, да им се даје предност приликом планирања, организације и одржавања такмичења.
Иначе, у основној школи, зависно од разреда, ученици имају четири до пет часова српског језика недељно. У средњој школи то је два до пет часова. Најмање часова српског језика имају уметничке школе – два часа, стручне три часа недељно, док је у гимназијама четири до пет часова недељно.