Жене чине 77 одсто радне снаге у здравству, у поређењу са 45 одсто у свим осталим секторима заједно, али истовремено чине само 55 одсто највећих зарада у сектору, према новим подацима европског региона СЗО.
"Жене чине већину људи који одржавају здравствене системе Европе у функцији, а ипак су мање плаћене од својих мушких колега, што је разлика која се погоршава током целоживотне каријере", рекла је Наташа Ацопарди Мускат, директорка Одељења за здравствене системе при СЗО Европа.
Разлика у просечним платама мушкараца и жена најизраженија је на вишим нивоима зарада. Разлика у заради по сату креће се од 2 одсто међу најниже плаћенима до више од 22 одсто међу најплаћенијима. Здравство и нега посебно су важни за запошљавање жена, јер овај сектор представља готово 17 одсто свих запослених жена, док код мушкараца тај удео износи 5 одсто.
Исти образац присутан је и на ширем тржишту рада, где се структурна неједнакост повећава са вишим нивоима плата и дужим радним стажом. На глобалном нивоу ситуација је слична - жене у здравственом сектору зарађују у просеку 24 одсто мање од мушкараца, што је већа разлика него у многим другим индустријама.
Сличан јаз видљив је и у Србији. Према подацима Министарства здравља, од 130.000 запослених у здравству чак 100.000 чине жене. Ипак, иако жене чине 95 одсто запослених у систему социјалне заштите, оне у здравству и социјалној заштити примају 85 одсто зараде мушкараца.
Шта стоји иза разлике у платама
Аутори извештаја наводе да се део разлике у зарадама у здравству може објаснити факторима повезаним са послом, као што су старост, образовање, сектор запослења - јавни или приватни - и врста радног времена, односно пуно или скраћено радно време.
Када се узму у обзир сва четири фактора, разлика у сатној плати смањује се са 19 на 6 одсто, док се разлика у месечној плати смањује са 28 на 10 одсто. Ипак, ни након овог прилагођавања не може се објаснити целокупна преостала разлика у платама на основу података који су измерени.
"Већи део ове разлике није због тога што жене раде мање сати, што су млађе или што раде у различитим деловима сектора", објаснила је Мускат. "Све се своди на то како сектор вреднује женски рад. Старост, образовање, радно време и запослење у јавном у односу на приватни сектор само објашњавају део тога."
Према СЗО, на разлику у платама утичу и дубљи структурни проблеми, попут потцењивања рада у области неге, поделе занимања према полу и могуће дискриминације при одређивању плата. Извештај показује да су послови у којима је већи удео жена у просеку мање плаћени, што важи и за менаџерске, професионалне и техничке позиције.
Тако менаџерски послови у здравству и нези запошљавају више жена него менаџерски послови у другим секторима, али су мање плаћени. Просечна сатница за те позиције у здравству и нези износи 22 евра, у односу на 24,70 евра на упоредивим позицијама у другим секторима.
Неједнаке плате остављају дугорочне последице по жене
Разлика у платама између мушкараца и жена и даље је један од најистакнутијих облика неједнакости на тржишту рада, наводи СЗО. Значај овог проблема додатно је изражен у здравству и нези због великог броја жена које раде у тим областима.
Према извештају, неједнакост у зарадама може довести до нижих укупних зарада и пензија током живота, повећати ризик од сиромаштва жена, смањити приносе од образовања и поткопати одрживи економски раст.
СЗО зато наводи да смањење разлика у платама између мушкараца и жена није само питање равноправности, већ и улагање у снажнију и одрживију здравствену радну снагу. Међу предложеним мерама су већа транспарентност плата, олакшавање заступљености жена на позицијама доношења одлука, као и решавање родних норми и стереотипа који утичу на вредновање рада, преноси "Јуроњуз".