Научници су анализирали 34 најчешће коришћена предмета за домаћинство, који су израђени од пластике. Међу њима су биле флаше за воду, чаше и флаше за јогурт, амбалаже за купке, послужавници, пластични поклопци за пића… Пронашли су више од педесет хиљада различитих хемијских једињења, од којих су детаљно проучавали мало више од шест стотина.
''Експеримент је показао да свакодневни пластични предмети садрже мешавину супстанци које могу бити важан, али подцењен фактор гојазности,'' изјавио је за јавност Мартин Вагнер, један од професора са универзитета.
Утврдили су да око 11 хемијских једињења директно утиче на метаболички процес, али и да пластика која није садржала ова једињења повећава синтезу масног ткива, што доводи до вишка килограма. Другим речима, то значи да постоји велики број неидентификованих једињења у пластици, која могу да утичу на повећање процента масти у телу.
Око трећина проучаваних пластичних производа је успешно репрограмирало ћелије коришћене у експерименту у масне ћелије, које се потом размножавају и акумулирају више масти.
Иако једини узрок гојазности не може бити само хемијски састав паковања, научници препоручују да је добро бити обазрив и обратити пажњу на амбалажу у којој се храна налази.
Гојазност је озбиљан здравствени проблем од којег пати скоро седамсто милиона људи у свету, иако се здрав живот промовише више него икада. Након студије, научници сматрају да један од фактора за пораст гојазности у протеклих неколико деценија може бити количина пластике која се налази у производима које користимо.