Министар просвете у техничком мандату Дејан Вук Станковић изјавио је данас да очекује да академска година регуларно почне од 1. октобра и истакао да би свака обустава наставе представљала недвосмилено кршење Закона о високом образовању. Станковић је рекао за Танјуг да би поновно изазивање дисконтинуитета у одвијању наставе било катастрофално, а још горе ако би се увео један преседан, а то је да се због избора одлаже почетак академске године.
На питање да ли је извесно да ће академска година на факултетима почети 1. октобра и да ли има факултета који су јасно ставили до знања да неће радити и колико их је, Станковић је рекао да је према његовом мишљењу много извесније да школска година почне регуларно, него да почне нерегуларно.
"Иако свакако постоје, нажалост, и у академским круговима многи који би нерегуларност да поставе као принцип. Јасно је да свака обустава, односно незапочињање академске године 1. октобра, представља недвосмислено кршење Закона о високом образовању, кршење усвојеног календара школске године на универзитету, и кршење онога што је успостављено поверење између управа факултета и студената који су уписали ову академску годину, као и студената који треба да прелазе из, рецимо, прве године у другу, или из друге године у трећу, или који треба полако да приводе крају своје студије", рекао је Станковић.
Према његовим речима, након уписа јасно је речено студентима када школска година почиње и када се завршава.
"Зна се, према прописима, колико има радних недеља, када се одвијају испитни рокови, и то спада у регуларне обавезе високошколских установа да обавесте студенте о ономе што су распореди, како часова, тако и испита, да би ови могли да се припремају, односно да организују своје време и да испуњавају обавезе", рекао је Станковић.
Одговарајући на питање да је према ректору Београдског универзитета Владану Ђокићу било захтева да помери почетак академске године, и да су то тражили студенти, Станковић је рекао да је то тражио део политизованих студената, као део подршке једној листи на изборима, али да не бих улазио у политичка питања.
"Не може без дозволе министарства да то уради, никад. Може на штету студената да проба да уради, а и на своју штету. Јер је то незаконит потез. Ректор Ђокић је редовни професор Београдског универзитета, два пута је био декан, ово му је други мандат као ректор. Ректор Ђокић је човек који јако добро зна да 1. октобра треба да почне академска година. Зна он, и сви његови проректори, и сви декани, и цео сенат Београдског универзитета сви знају када почиње академска година", рекао је он.
Према његовим речима, професори имају право да се баве политиком и да буду на листама, али да не могу факултет користити за политичке говоре.
Према његовим речима од 1. октобра они треба да држе предавања без обизра да ли су кандидати на некој листи.
"Сви професори који су кандидати, без обзира на којој листи су кандидати, треба да у складу са својим уговорима које имају са високошколским установама се појаве на предавањима, представе план и програм рада на својим предметима, и да се обрате студентима са жељом да факултет, односно амфитеатре, користе за стицање знања и напредовање у знању и слично. Не треба да држе политичке говоре", рекао је Станковић.
Поручио је да се за катедром не држе политички говори.
"Политичке говоре могу да држе на трговима, могу да држе овде у студију, кад се представе као политичари, представници неке политичке странке, коалиције, покрета или већ чега год хоће. Ми немамо ништа против тога, али простор академске заједнице и нужност континуитета одвијања наставног процеса унутар академске заједнице, тачније у просторима високошколских установа, не сме да буде угрожен. Нигде у цивилизованом свету није угрожен, не сме да буде угрожен ни у Србији, и то мора свима да буде јасно", истакао је Станковић.
Истакао да је незаконита политизација универзитета и додао да је и даље има, али много мање него што је то био случај у академској 2024/2025. која је са становишта управљања универзитетом и појединачним факултетима била катастрофална.
"Та врста политизације је уништила високо образовање, направила један озбиљан дисконтинуитет у наставно-научној активности. Пре свега је срушила фокус наставницима од примарног посла, а то је да држе предавања и да се баве научно-истраживачким радом. Поставила је примат дневне политике над наставом и науком, са једне стране, а са друге стране срушила је, када је реч о студентима, мотивацију и фокус за учење. Сваки дисконтинуитет у институционалном процесу стицања знања је опасан, и по професоре и по студенте", истакао је Станковић.
Како је рекао, оно што је видљиво као последица блокада факултета у претходном периоду јесте и начин на који су се одвијали уписи и заинтересованост за поједине факултете.