Доласком јесени дани постају све краћи, а количина природне светлости коју организам добија постепено се смањује. Утицај светлости на организам повезан је са посебним ћелијама у мрежњачи ока које региструју светлост и шаљу информације делу мозга задуженом за регулисање биолошког ритма. Ове ћелије не учествују директно у формирању слике, већ мозгу преносе информацију о томе да ли је дан или ноћ, а њихова активност може да буде очувана и код људи са тешким оштећењем вида.
Како сунце у јесен залази све раније, организам добија сигнал да се приближава ноћ. То утиче на лучење мелатонина, хормона повезаног са спавањем, па код неких људи може да доведе до веће поспаности и умора, а понекад и до погоршања расположења, преносе РИА Новости.
Зашто на јесен долази до пада енергије
Промене у количини дневне светлости израженије су што је неко место удаљеније од екватора. Због тога се сезонске промене могу различито одразити на људе у зависности од географског положаја. Важно је, међутим, да се сезонске промене у организму везују за стварно трајање дневне светлости, а не само за одређени месец или годишње доба.
Најједноставнији начин да се ублажи јесењи пад енергије јесте боравак на природном светлу. Редовна шетња на отвореном, нарочито у првој половини дана, истовремено обезбеђује изложеност дневној светлости и физичку активност, напомињу руски научници.
Уколико природног светла нема довољно, могу се користити посебне лампе за светлосну терапију. При томе није довољно само да лампа буде јака - важни су и спектар светлости, интензитет, време коришћења и индивидуална осетљивост. Стручњаци истичу да би светлосна терапија требало да буде прилагођена индивидуалним потребама. На њен ефекат могу да утичу хронотип, уобичајена изложеност светлости и осетљивост организма. Ако се ови фактори занемаре, светлост можда неће дати очекивани ефекат, а код неких људи може чак да поремети сан.
Савремени системи паметног осветљења могу да помогну у одржавању природнијег ритма током периода са мање дневне светлости. Такво осветљење може да мења јачину и температуру боје током дана, имитирајући природне промене светлости од јутра до вечери.
За одржавање природног биолошког ритма важно је и какво је светло током дана. Ујутру би требало да буде јаче и хладније, током дана умерено и неутрално, а увече слабије и топлије. Пред спавање је најбоље избегавати јако осветљење.
Физичка активност такође може да помогне у одржавању енергије и нормалног дневног ритма. Најбоље је вежбати у првој половини дана или раније поподне. Каснији интензивни тренинзи код неких људи могу да доведу до прекомерног умора и отежају успављивање.
Додаци исхрани, попут витамина Д или магнезијума, могу бити корисни уколико постоји недостатак или јасна индикација за њихову употребу, али не могу да замене дневну светлост, довољно сна и физичку активност.
Када јесењи умор може указивати на здравствени проблем
Уколико се пад енергије јавља повремено, а особа и даље нормално ради, дружи се и ужива у уобичајеним активностима, то може бити уобичајена реакција организма на сезонску промену. Међутим, ако се током око две недеље или дуже јављају изражено лоше расположење, губитак интересовања за активности које су раније пријале, поремећаји сна или апетита, јака исцрпљеност или осећај безнађа, а тегобе ометају свакодневни живот, потребно је обратити се лекару.