На врху листе земаља ЕУ са највећим уделом становника старијих од 16 година који су свакодневно конзумирали алкохол се налазе Португал, Италија и Белгија, према подацима Евростата које је анализирала "РИА Новости".
У Португалу је 16 одсто становника старијих од 16 година имало ову свакодневну навику. У Италији је тај проценат знатно нижи и износи 7,9 одсто, док су Белгија и Данска забележиле по 7,5 одсто.
Холандија, са 6,3 одсто, и Француска, са 5,9 одсто, такође су међу земљама са највећим уделом становника који свакодневно конзумирају алкохол.
Када се посматра цела Европска унија, у 2025. години 4,8 одсто људи старости 16 и више година пило је алкохол свакодневно. Недељно је алкохол конзумирало 19,2 одсто, а месечно 21,8 одсто становништва. Већина становника ЕУ, међутим, пила је алкохол ређе од једном месечно (20,7 одсто) или уопште није пила алкохол, односно није га конзумирала током 2025. године (33,5 одсто).
Разлике су забележене и између мушкараца и жена - дневна, недељна и месечна конзумација алкохола била је чешћа међу мушкарцима него међу женама. Током 2025. године, 56,5 одсто мушкараца пило је алкохол најмање једном месечно, у поређењу са 35,9 одсто жена. Удео становништва ЕУ које свакодневно пије алкохол повећава се и са годинама. Док је међу људима старости од 16 до 24 године износио 0,8 одсто, код особа старих 65 година и више достигао је 8,9 одсто.
Промене у навикама када је реч о алкохолу видљиве су и ван Европе. У мају 2026. године објављено је да је глобална потрошња вина пала на најнижи ниво у готово седам деценија.
Глобална потрошња вина на најнижем нивоу од 1957. године
Иако се вино често повезује са уживањем и чак одређеним здравственим користима, његова глобална потрошња последњих година бележи све већи пад, какав није виђен деценијама.
Глобална потрошња вина пала је прошле године на најнижи ниво од 1957. године, достигавши 208 милиона хектолитара, показao је годишњи извештај Међународне организације за виноградарство и вино (ОИВ). То представља пад од 2,7 одсто у односу на 2024. годину и укупни пад од око 14 одсто у односу на 2018. годину.
Шта је утицало на овакав пад
Међународна организација за виноградарство и вино навела је да су главни разлози пада промена животних навика, економска неизвесност, климатске флуктуације и поремећаји у глобалној трговини, док се утицај америчких трговинских мера и тарифа и даље процењује.
Пад је забележен на девет од 10 највећих светских тржишта, укључујући Сједињене Америчке Државе, Француску и Кину, које су међу кључним факторима глобалног пада, према ОИВ-у.