Међународни дан старијих: Усамљеност све већи проблем, старијима треба више прилика за дружење

Старији се, поред здравствених проблема и малих пензија, све чешће суочавају и са усамљеношћу, а за достојанствено старење важни су дружење и активност, али и организованија помоћ државе - од помоћи у кући и дневних боравака до доступније неге и смештаја, указала је председница Удружења пензионера "Стари град" Снежана Шантић.

Навела је да није лако бити пензионер и старити, пре свега због болести које долазе са годинама, али истиче да то није правило и да се и у познијем животном добу може бити активан.

Према њеним речима, усамљеност није проблем само старијих, већ и много млађих људи, посебно оних који остану сами, без партнера, па чак и оних који живе у породици, а један од начина да се усамљеност превазиђе је излазак из куће, дружење и активност.

"Морате у друштво, морате да себе натерате да вам четири зида не буду пријатељи. Они су најчешће непријатељи, јер зидови не знају ни да плачу ни да се смеју", рекла је Шантићева за РТС.

Нагласила је да је важно да старији буду ангажовани и да пронађу активности које им испуњавају време и дају осећај корисности додајући да то може бити било која вештина којом су се бавили током живота, али и хуманитарни рад.

Говорећи о односу различитих генерација, указује и на то да се баке и деке често своде на "сервис" за чување унучади и праунучади.

Сматра да брига о старијима мора да буде организованија на нивоу државе.

"Ми имамо све прописе и законе, али нама фале: геронтодомаћице, геронтосестре, фали нам дневни боравак за стара лица", рекла је та РТС.

Као пример, навела је потребу за дневним боравцима у којима би старији могли да проведу део дана, слично као што родитељи остављају децу у вртићу док су на послу. Навела је да су потребни и домови за негу и чување старих лица нагласивши да би требало да постоји више државних установа.

Како је настао Међународни дан старијих

Међународни дан старијих особа се у свету и Србији обележава 1. октобра у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација с циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба.

Након ове иницијативе, Генерална скупштина УН је 1991. године усвојила принципе УН који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.