Главни циљеви Међународне научне лунарне станице (МНЛС) јесу постављање распоређене инфраструктуре на Месецу и успостављање обострано корисне међународне сарадње. На основу тога би у будућности могла да буде изграђена пуноправна лунарна база, изјавио је за "РИА Новости" водећи инжењер и координатор међународних пројеката Института за истраживање свемира Руске академије наука Дмитриј Зарубин.
Суштина оваквог приступа је у томе да се различити ресурси и опрема постепено распоређују на више тачака на Месецу, уместо да се све заснива на једној мисији или једном месту. То би омогућило да различите земље координишу своје активности и заједнички доприносе развоју лунарног система.
Као пример је навео планове за постављање сличних инструмената за проучавање лунарне прашине на различитим руским и кинеским свемирским летелицама, које би требало да буду послате на различите тачке на Месецу.
Шта би све требало да има лунарна станица
Пуноправна станица која би у будућности могла да буде изграђена на Месецу морала би да обухвати орбиталне и посадне летелице, различите ровере, земаљску инфраструктуру и средства за лансирање. Да би се такав систем успоставио, у оквиру МНЛС-а било би потребно развити и модел међународне поделе рада на Месецу, навео је Зарубин.
Он је указао и на потребу за постизањем консензуса и проналажењем обострано корисне и равноправне основе за сарадњу, имајући у виду ризике и трошкове лунарних мисија, као и статус Месеца као заједничког наслеђа човечанства.
Као примере међународне сарадње у свемиру Зарубин је навео програм "Мир - Шатл" и Међународну свемирску станицу, оценивши да МНЛС у том смислу може да буде користан инструмент за успостављање такве сарадње.
Када стиже први модел
Основни модел станице требало би да буде изграђен до 2035. године у области јужног пола Месеца, док би касније систем требало да буде проширен у мрежу која би повезивала јужни пол, екватор и страну Месеца која је окренута од Земље.
Станица би требало да има системе за снабдевање енергијом, комуникацију, навигацију и транспорт између Земље и Месеца, као и различита возила за кретање по његовој површини. Планови предвиђају употребу соларних, радиоизотопских и нуклеарних извора енергије, као и ровера без посаде и возила којима би управљали људи. Посебна пажња усмерена је на јужни пол, где би мисије требало да истражују површинско окружење и водени лед у лунарном тлу.
МНЛС је замишљена као систем који би могао дугорочно да функционише уз помоћ роботских операција, док би људско присуство у почетку било краткотрајно. У пројекту већ учествују различите земље и међународне институције, а према кинеским плановима, станица би служила за научна истраживања, проучавање и коришћење лунарних ресурса и проверу технологија неопходних за будуће мисије, према кинеској Националој свемирској администрацији (CNSA).