Од 1990. године, гојазност код деце порасла је са 2 на 8 одсто. Упркос великом порасту гојазности међу најмлађима, Светска здравствена организација (СЗО) снажно препоручује да се лекови за лечење гојазности не користе код деце млађе од 10 година, наводећи да још није довољно познато како би снажни лекови могли да утичу на њихово здравље на дужи рок. Уместо тога, за децу тог узраста препоручује се фокус на здравој исхрани и физичкој активности.
Код адолесцената од 10 до 19 година, употреба лекова може да се размотри само ако програми промене животних навика, спроведени уз стручни надзор, нису дали резултате, преноси "Блумберг".
СЗО је навела и да се баријатријска хирургија, односно операција смањења желуца, може размотрити под "строго дефинисаним условима" код адолесцената са тешким обликом гојазности.
Директорка Одељења СЗО за исхрану и безбедност хране Луз де Регил рекла је да нема довољно доказа за примену лекова код мале деце, али је додала да би нова научна сазнања у будућности могла да доведу до другачијих препорука.
Према подацима СЗО, око 170 милиона деце и адолесцената било је гојазно током 2024. године.
Лекови се све више испитују код деце
Нове препоруке СЗО могле би да ограниче примену нове генерације снажних лекова за мршављење код деце уколико их здравствене власти широм света буду следиле. Компаније "Ели Лили" и "Ново Нордиск" све интензивније испитују ове лекове код млађих узраста.
У студији објављеној прошлог месеца, лек "Вегови" компаније "Ново Нордиск", који припада групи ГЛП-1 лекова, помогао је двоје од петоро деце узраста од шест до 12 година да изгубе довољно килограма да више не буду сврстана у категорију гојазних.
Компанија "Ели Лили" је прошлог месеца почела испитивање свог лека "Зепбаунд" код деце истог узраста, а резултати се очекују до 2029. године.
Ипак, руководилац Одељења СЗО за исхрану и безбедност хране Лоренс Грамер-Строн упозорио је да би рано увођење лекова, уместо промена навика у исхрани и физичке активности, могло да доведе до већих трошкова здравствене заштите током живота.
Он је указао да још није познато колико дуго ће лекови остати ефикасни, какви су њихови дугорочни нежељени ефекти и да ли би деца била спремна да их дугорочно користе након што изгубе вишак килограма. Према његовим речима, још нема довољно доказа да ГЛП-1 лекови и слични препарати могу да буду корисни као привремена терапија ако се са њиховом применом почне веома рано.
СЗО је у децембру препоручила примену ГЛП-1 лекова код одраслих особа са гојазношћу, док и даље разматра питање повећања телесне тежине током трудноће.