Шта се дешава у мозгу под општом анестезијом

Сваког дана хиљаде људи добијају општу анестезију као уобичајени део хируршких захвата. Још од прве јавне демонстрације операције под општом анестезијом 1846. године, ови лекови омогућили су лекарима да изводе операције које спашавају живот, а које би иначе биле немогуће.

Ипак, механизми којима ови лекови изазивају стање несвести, а да притом не искључе у потпуности мождану активност, још нису у потпуности разјашњени.

Шта је заједничко дејству анестезије код различитих врста

Утицај опште анестезије на неуронску активност код различитих врста, од црва и риба до људи, био је предмет нове студије објављене у часопису Nature Neuroscience. Изгледа се да ниједно живо биће није имуно на дејство опште анестезије, чак ни биљке или парамецијуми. То указује на могућност да у организмима живих бића постоји нешто заједничко на шта ова група лекова делује.

Како би проверили ту претпоставку, тим предвођен неуронаучником испитао је неуронску активност шест веома различитих врста животиња, док су биле будне и док су биле под општом анестезијом.

"Усредсређивање на ефекте који се доследно јављају код више анестетика и различитих врста омогућава нам да искључимо физиолошке или методолошке факторе специфичне за одређени лек, врсту или метод снимања, и да уместо тога дођемо до могућих неуронских основа онога што им је заједничко: губитка реакције на окружење", пишу.

Анестезија "нарушава" комуникацију између делова мозга

Подаци су прикупљени код људи, макакија, мармозета, мишева, зебрица (риба) и нематода (округлих црва), који, на основу времена које је протекло од живота њиховог последњег заједничког претка, представљају 700 милиона година еволуције.

Лекови коришћени за изазивање опште анестезије разликовали су се у зависности од врсте, али су се упркос томе у њиховој можданој активности појавили доследни обрасци.

Код сисара је неуронска активност мерена магнетном резонанцом, која користи промене у протоку крви како би се проценило који делови мозга су активни током времена. Зебрице и нематоде су генетски модификоване тако да се њихови активни неурони буквално осветле када калцијум уђе у њих, што је научницима омогућило да директније прате неуронску активност ових животиња.

"Овим непристрасним приступом заснованим на подацима идентификовали смо динамички профил анестезије који је очуван током еволуције, што указује на то да оно што је заједничко различитим врстама и анестетицима није само одговор на анестезију (изолација од окружења), већ и утицај анестезије на одређене карактеристике неуронске активности", истичу.

Код свих проучаваних врста, неуронска активност између различитих делова мозга постала је мање усклађена током анестезије, што указује на то да су ти делови и даље функционисали, али да су међусобно мање комуницирали него у будном стању.

Чинило се и да је неуронска активност временом постајала хаотичнија, при чему је анестезија, како наводе аутори, "доводила до прекида везе између прошлости и будућности неуронске активности".

Под анестезијом мозак губи уобичајене обрасце активности

Када смо будни, активност нашег мозга обично прати одређене низове. Под анестезијом ти предвидљиви обрасци се распадају.

Вероватноћа да се ове кључне разлике у можданој активности код свих шест врста појаве случајно "готово је занемарљиво мала", наводе анестезиолози, а пише Science alert.

"Ови резултати пружају убедљиву подршку постојању заједничког механизма анестезије: просторно-временске изолације локалне неуронске активности, при чему појединачни неуронски кругови губе способност да одрже, преносе и интегришу информације кроз време и простор", истиче се.