На Симпозијуму о гојазности, који се одржава у Београду, представљен је нови национални водич за лечење гојазности, чији је циљ да укаже на измене у дијагностици, дефинисању и лечењу.
Србија је, када је реч о приступу лечењу и дијагностици гојазности, сада прва у свету, захваљујући вишеструким националним програмима, промоцији здраве исхране у школама и физичке активности, као и националним водичима који се редовно обнављају. Тако да смо први по препознавању значаја гојазности и предузетим корацима у њеном обуздавању", рекла је за Танјуг др Снежана Половина, начелник Одељења за лечење гојазности и метаболичке поремећаје Универзитетског клиничког центра Србије и шеф амбуланте за гојазност у Мултидисциплинарном центру за лечење гојазности.
Србија је у последњих 10 година успела да обузда епидемију гојазности, иако је раније по уделу гојазних особа била на нивоу европског просека, навела је.
"Према последњим извештајима Еуростата, Србија је заправо трећа у Европи по обуздавању гојазности", нагласила је Половина.
Гојазност је повезана са више од 200 болести
Велики број пацијената са гојазношћу има најмање две придружене болести које проистичу из гојазности, али је гојазност сама по себи повезана са више од 200 различитих болести, где предњаче кардиоваскуларне болести, различите метаболичке као што је тип 2 дијабетеса и многи малигни тумори, наглашава.
"Морам да ставим акценат, наравно, и на репродуктивно здравље, зато што особе са гојазношћу, како женског тако и мушког пола, врло често имају проблем стерилитета", рекла је она.
Указала је да је код проблема гојазности потребан свеобухватан приступ, како би се урадила добра дијагностика и како би се лечила болест.
"Јер промена у ставу, када је у питању лечење гојазности је не само да се иде у смањењу телесне масе, него да се превасходно лече оне болести које проистичу из гојазности", објаснила је Половина.
Шта доноси нови водич за лечење гојазности
Навела је да је први водич за лечење гојазности у Србији написан 2004, а да је следећа ревизија била 2022. године, те се сада указала потреба да се направи нова верзија водича, с обзиром на то да су се значајно променили ставови како о дефинисању гојазности, тако и о дијагностици и терапијском приступу.
"Оно што смо променили у односу на претходни водич, то је дијагностика гојазности, дефинисање гојазности и у значајној мери се променила и терапија гојазности, с обзиром да су се појавили иновативни лекови који су доступни нашим пацијентима у Србији, тако да смо морали да урадимо одређене измене како бисмо упознали превасходно лекаре опште медицине, који су први у контакту са особама са гојазношћу, које су терапијске могућности", навела је Половина.
Ендокринолог др Мирјана Шумарац Думановић каже да је водич морао да се ажурира из више разлога.
"Између осталог, епидемија гојазности на једној страни, на другој страни медицина гојазности се значајно променила. Променио се приступ, применило се стављање у фокус удружених болести које гојазност са собом носи и то је можда и примарније него сам број на ваги", рекла је она.
Додала је да су и лекови и лечењу ове болести постали иновативнији.
"Ту фармакотерапија има сада своју стварно значајну улогу, не само у редукцији телесне масе, него и у побољшању општег здравља, односно утичу неки лекови директно на одређене коморбидитете", истакла је она.
Нагласила је да је у лечењу гојазности важна и промена животног стила.
Према њеним речима, у водич је уведена и тема повећања телесне масе код жена у менопаузи и перименопаузи, као и гојазност код старијих људи.
Навела да су и деца врло битна категорија и да је телесна тежина код тог узраста важан индикатор гојазности, јер они углавном немају придужене болести.