Бесконачно тражење посла: Шта је "думџобинг" и зашто пријављивање на огласе може постати зависност

Термин "думџобинг" (спој енглеских речи "doom" и "job") односи се на непрестано прегледавање огласа за посао и пријављивање на њих, чак и када се понуде не уклапају у стварне жеље појединца. Назив је настао као паралела са "думскроловањем" - опсесивним прегледањем узнемирујућих вести на интернету.

Подаци једног руског сајта за запошљавање показују колико је ова навика распрострањена. Трећина корисника проведе мање од једног минута гледајући оглас, док скоро половина шаље биографију а да претходно није прочитала опис радног места.

Тако је једна руска компанија након објављивања огласа за посао добила 214 пријава у прва 24 сата - а на телефонски позив од 19 кандидата јавило се свега двоје који су знали за коју су се позицију пријавили.

Такви случајеви су све чешћи - што је једноставније послати биографију, кандидати мање пажње посвећују томе где је шаљу. Због тога предност могу да имају најпажљивији, а не најактивнији кандидати. Према анализама, у многим областима више од половине пријава је ирелевантно, док код менаџерских и високо специјализованих позиција тај удео може да достигне 80 до 90 одсто.

Шта је заједничко "думџобингу" и казину

Механика тражења посла у одређеним ситуацијама може да подсећа на коцкање. Након што неко пошаље 100 пријава, а не добије ниједан позив на интервју, може да осети потребу да настави још интензивније: Ако је већ послао толико пријава, треба послати још, уз наду да ће следећи пут имати више среће.

Да ли је после 40. касно за промену каријере? Истраживање доноси занимљив одговор

Људи могу да поверују и да ће оглас који прескоче бити управо она прилика коју су тражили, па на крају одговарају на све што им се нађе пред очима.

Ту се надовезује и замор од одлучивања. Када особа дуже време пажљиво бира отворене позиције, њени когнитивни ресурси постепено се исцрпљују. У таквом стању мозак почиње да избегава сложене изборе и преферира аутоматске радње - попут слања биографије на сваки оглас.

За људе који су незадовољни тренутним послом, тражење других могућности може постати начин да се лакше носе са стресом. Замишљање других послова и тражење нових прилика дају им осећај контроле, чак и када не планирају да одмах напусте тренутно радно место.

У том смислу, "думџобинг" више делује као начин суочавања са анксиозношћу. Многи људи редовно прегледају огласе иако немају намеру да напусте садашњи посао и прате тржиште са идејом да би се можда могла појавити нешто боља прилика. Међутим, та навика често само повећава анксиозност - потрага постепено постаје активност сама за себе, уместо фазе која би требало да се заврши запослењем.

Интересантно је да овој врсти понашања нису најсклонији новозапослени, већ искусни радници који доживљавају прегоревање или анксиозност. Међу њима су менаџери средњег нивоа, стручњаци за продају и маркетинг, као и ИТ стручњаци, односно људи који раде у веома конкурентним и брзо променљивим индустријама.

Како изаћи из зачараног круга

Иако се чини да већи број пријава повећава шансе за посао, подаци указују на супротно. Кандидати који шаљу мањи број пажљиво прилагођених пријава добијају више одговора него они који масовно шаљу стандардизоване биографије. Истовремено, чак 66 одсто људи током тражења посла осећа замор, што показује да непрестана потрага може додатно повећати стрес.

Зато је кључ у квалитету, а не количини. Уместо бескрајног листања огласа, стручњаци саветују да се време за тражење посла ограничи, процес организује и свака пријава пажљиво прилагоди конкретној позицији. Одбијања и изостанак одговора притом не треба посматрати као процену сопствених способности, јер на њих често утичу алгоритми и интерни процеси компанија, преноси руски "Форбс".