Чудо испод Санкт Петербурга: Како су Руси још пре пола века градили метро на дубини од 70 метара

Када се говори о најлепшим метроима на свету, Русија заузима посебно место. Московски метро познат је по раскошним станицама које подсећају на подземне дворце, док Санкт Петербург има још једну особеност: Неке од најдубљих метро станица на свету.

Невероватне чињенице о Русији: Земља екстрема која руши све рекорде

Иза тих импресивних дубина крије се прича о инжењерима и градитељима који су још пре више од пола века решавали проблеме какви би и данас представљали озбиљан изазов. Ипак, разлог због којег је метро у Санкт Петербургу толико дубок није жеља за обарањем рекорда.

Град је подигнут на геолошки изузетно захтевном терену. До дубине од око 40 метара налазе се нестабилни слојеви земљишта натопљени водом, а велики део првих станица грађен је испод историјског центра, у непосредној близини драгоцених архитектонских споменика. Градитељи зато нису могли једноставно да копају плитке тунеле испод улица. Морали су да иду много дубље, а управо ту почиње једна од најзанимљивијих прича о руском метроу.

Још 1958. године Руси су градили метро 71 метар под земљом

Један од најимпресивнијих примера налази се на станици "Трг Лењина", отвореној 1. јуна 1958. године. Њена дубина износи чак 71 метар, а да би изградили деоницу која води до ове станице, совјетски инжењери морали су да савладају још једну препреку - реку Неву.

Био је то први тунел лењинградског метроа прокопан испод ове реке. Градитељи су користили такозвану кесонску методу, односно сабијени ваздух којим су потискивали воду из простора у којем су копали тунел. Тако су могли да раде испод речног корита, у условима у којима је продор воде представљао сталну опасност.

Легенда о промашеном тунелу: Шта се заиста догодило 72 метра под земљом

Још један фасцинантан пример је метро станица "Пролетерска", отворена 10. јула 1981. године. Налази се на дубини од 72 метра, а у тренутку отварања била је најдубља метро станица у граду. На њој су градитељи први пут применили посебно решење за превоз путника са површине до перона. Уместо једног изузетно дугог ескалатора, уграђене су две групе покретних степеница повезане ходником. Први ескалатор дуг је 65 метара, а други 5,7 метара. 

Око изградње ове станице настала је и занимљива градска легенда. Према њој, радници су копали коси тунел са две стране, али су се приликом сусрета наводно мимоишли. То, међутим, није прави разлог необичне конструкције станице. Решење са два ескалатора било је свесно изабрано због техничких захтева - изградња и одржавање само једног огромног ескалатора представљали би озбиљан технички проблем.

И сама траса метроа на овом подручју била је компликована. Градитељи су морали да пролазе кроз нестабилне слојеве пешчара под притиском воде, због чега су радови напредовали спорије него на другим деоницама.

Најдубља станица у Русији: 86 метара испод улица Санкт Петербурга 

На чак 86 метара испод површине земље налази се станица "Адмиралтејска", и спада у једну од најдубљих метро станица на свету. Налази се у самом историјском центру Санкт Петербурга, свега неколико минута хода од чувеног Ермитажа, Дворског трга и Адмиралитета.

Пут до перона овде је посебан доживљај. Путници најпре користе велики ескалатор дуг 69 метара, затим пролазе ходником дугим 112 метара, па настављају другим ескалатором дугим 15 метара. Али њена дубина није једино што ову станицу чини изузетном.

Градитељи су морали да пронађу начин да изграде огромну подземну станицу, а да притом не угрозе историјске грађевине које је окружују. Да би се обезбедио излаз на површину, било је неопходно срушити једну стамбену зграду. После деценија планирања, прекида и изузетно сложених грађевинских радова, станица је отворена 2011. године.

Када сунчев зрак стигне до дубоке подземне станице

Санкт Петербург има и метро станицу на којој се у одређеним тренуцима догађа необичан призор. Реч је о станици "Проспект бољшевика", на дубини од 68 метара. Њена подземна сала има посебно пројектован свод састављен од три визуелно одвојена сегмента, чиме се ствара утисак већег простора. Али још занимљивији детаљ налази се у улазном павиљону.

Када је време ведро и сунце се нађе под одговарајућим углом, сунчев зрак пролази кроз стакло светлосне куполе и пружа се дуж ескалатора све до перона. Тај детаљ показује да метро није пројектован само као технички објекат, већ и као архитектонски простор у којем светлост, облик и перспектива имају важну улогу.

Мермер, витражи и светлост скривена иза зидова

Посебну пажњу заслужује и станица "Чернишевска", отворена 1958. године, на дубини од 71 метра. Настала је у време када се совјетска архитектура удаљавала од раскошног стаљинистичког стила и окретала једноставнијим облицима.

За разлику од првих станица московског и лењинградског метроа, које су често украшаване скулптурама, рељефима и раскошном декорацијом, овде се од таквих елемената углавном одустало. Ипак, задржани су мермер и витражи.

Ово је била прва станица у лењинградском метроу без класичних лустера и видљивих светиљки. Уместо њих коришћено је осветљење скривено иза архитектонских венаца, што је простору давало другачији изглед. Био је то пример како се и са мање декоративних елемената могао створити упечатљив подземни амбијент.

Подземни град који се и данас шири 

Изградња дубоких станица у Санкт Петербургу није само прича о прошлости - према подацима с краја 2023. године, просечна дубина метроа у Санкт Петербургу износила је чак 58 метара. Крајем децембра 2024. године отворена је станица "Горни институт", на дубини од 70 метара, чиме је ушла међу најдубље станице градског метроа.

Тунел који је повезује са суседном станицом "Театрална" прокопан је испод главног тока Неве током 2017. и 2018. године. Овај подухват показује да се градитељи и данас суочавају са истим основним изазовом као њихове колеге пре више деценија: Како изградити поуздану подземну железницу дубоко испод града, кроз слојеве земљишта и подземних вода.