Од "Роблокса" до сусрета уживо: Како предатори стичу поверење деце на интернету и како их заштитити

Предатори се често лажно представљају као вршњаци, тренери, глумци или инфлуенсери, а дописивање и стицање поверења детета могу да трају месецима, каже експерткиња за сајбер безбедност и заштиту деце на интернету Катарина Јонев.

"Нико не тражи одмах фотографију, то се не дешава у једном дану. Они су изузетно стрпљиви, између осталог, и некада дописивања могу да трају неколико месеци", рекла је Катарина Јонев за РТС.

Истиче да је свако дете потенцијална жртва, а посебно рањива могу бити усамљена деца, она која трпе насиље или имају проблем са самопоуздањем.

Такође је упозорила на опасности које вребају на интернету, наводећи случај из Крагујевца у којем је старији мушкарац преко "Роблокса" ступио у контакт са тринаестогодишњим дечаком, представљајући се као вршњак.

Нагласила је да родитељи треба да обрате пажњу на поруке којима се од деце тражи да контакт чувају у тајности, као и на питања о месту становања и породици, и упозорила на нуђење новца за експлицитне фотографије и скривене интернет заједнице у којима се размењује недозвољени садржај.

Подсетила је и на такозване сајбер јазбине, скривене интернет заједнице у којима се размењује недозвољени садржај, наводећи да је једна таква група у Војводини била активна 2017. и 2018. године, пре него што је званично угашена.

Учитељ преко налога ученика тражио експлицитне фотографије од деце

У једној основној музичкој школи у Београду учитељ музике је без знања ученика користио њихове Вајбер налоге како би од друге деце тражио експлицитне фотографије, стварајући привид да их ученици међусобно размењују, а случај је откривен након што је девојчица уз помоћ родитеља све пријавила полицији, навео је за РТС начелник Службе за борбу против високотехнолошког криминала Владимир Вујић.

Заплењени снимци злостављања деце из више земаља

У акцији "Армагедон" заплењена је велика количина материјала који приказује сексуално злостављање деце, укључујући снимке на којима су и бебе, рекао Вујић. На идентификацији жртава из различитих земаља српска полиција сарађује са међународним службама, а од 2023. године има директан приступ систему америчког Националног центра за несталу и експлоатисану децу (NCMEC), који добија пријаве платформи попут Инстаграма, Фејсбука, Тиктока и Снепчета. Полиције упоређују дигиталне отиске датотека, а инспектори анализирају језик, гласове и друге трагове ради идентификације жртава.

Родитељи треба да обрате пажњу на повлачење и промене у понашању деце, да им омогуће да се повере без страха од казне и да сваки случај интернет злоупотребе пријаве надлежнима, саветује Катарина Јонев. Владимир Вујић препоручује да се пре пријаве сачувају поруке, фотографије и снимци екрана као докази.

Угрожавање деце на интернету може се пријавити полицији, тужилаштву, Националном контакт центру за безбедност деце на интернету на број 19833, као и преко платформи "Чувам те" и "Сајбер стража".

Родитељи треба да обрате пажњу на повлачење и промене у комуникацији детета, да му омогуће да се повери без страха од казне и да сваку злоупотребу на интернету пријаве, чак и ако је узнемиравање престало, саветује Катарина Јонев. Поруке, фотографије и снимке екрана треба сачувати као доказе пре пријаве случаја полицији или тужилаштву, саветује начелник Службе за борбу против високотехнолошког криминала Владимир Вујић, а пише РТС.

Такође, истиче да не постоји јединствен профил починиоца - међу њима су особе старости од 18 до 80 година, претежно мушкарци, док су међу жртвама и девојчице и дечаци.

У регистру педофила 949 особа, јавност нема увид у податке

У Србији од 2015. године постоји регистар педофила. Према подацима Министарства правде, у њега је уписано 949 особа, од којих 65 од почетка ове године.

Јавност нема увид у тај регистар због заштите личних података и права особа које су у њега уписане, што Катарина Јонев види као његову мањкавост. Вујић објашњава да регистар осуђених омогућава полицијски надзор и спречава запошљавање тих особа у школама и вртићима.