Боља кондиција у детињству, мањи ризик од депресије касније: Шта је показало истраживање

Вежбање има бројне користи за ментално здравље, а ново истраживање сугерише да би добра кондиција у детињству и тинејџерским годинама могла да буде важна и много касније у животу. Резултати указују на то да су млади са бољом аеробном кондицијом имали мањи ризик од развоја депресије у одраслом добу.

Више од 1.000 људи учествовало је у дугорочном праћењу започетом у Аустралији 1985. године. Научници су током више од три деценије пратили њихово ментално здравље, а стање учесника процењивали су помоћу дијагностичких интервјуа.

Физичка спремност учесника процењивана је још у детињству, различитим тестовима. Кардиореспираторна кондиција мерена је трчањем на 1,6 километара, док је мишићна снага процењивана скоком у даљ из места. Мања група учесника радила је и тестове вожње бицикла и снаге стиска шаке.

Млади који су брже трчали на 1,6 километара, што указује на бољу кардиоваскуларну кондицију, имали су мањи ризик од развоја проблема са менталним здрављем у одраслом добу. Просечно време трчања било је осам минута и 27 секунди, а они који су стазу прелазили око минут и 15 секунди брже од просека имали су 15 одсто мањи релативни ризик од депресије.

Веза између кондиције и депресије била је израженија код жена

Заштитна веза кардиореспираторне кондиције и ризика од депресије била је најизраженија пет до десет година након почетних тестирања, када су учесници били најближи детињству. Та повезаност постепено је слабила, али је остала присутна током целог периода праћења, који је трајао 34 године.

Истраживачи су такође приметили да је повезаност између кардиореспираторне кондиције и мањег ризика од депресије била доследно израженија код жена него код мушкараца. Жене су, уједно, биле склоније депресији током живота.

Иако научници не тврде да недостатак физичке кондиције у детињству директно узрокује депресију у одраслом добу, резултати указују на то да добра кондиција може имати користи за ментално здравље, а не само за физичко стање. 

Зашто је физичка спремност важна за ментално здравље

У последњих 30 година број људи са проблемима менталног здравља готово се удвостручио, чему је углавном допринео пораст анксиозности и депресије широм света. Процењује се да око 322 милиона одраслих живи са депресијом, што је приближно свака 20. особа на свету.

Због све веће заступљености ових проблема, научници настоје да утврде који фактори животног стила могу да помогну у њиховом спречавању или одлагању. Један од њих је физичка кондиција, на коју се може утицати, па би њено побољшање могло да буде један од начина за очување дугорочног менталног здравља, преноси "Јуроњуз".