Српска православна црква данас слави Михољдан, црквени празник посвећен хришћанском светитељу и мученику Преподобном Киријаку Отшелнику. Назива се Отшелником због својих честих пустињачких осамљивања, а народ га зове Свети Михољ, па отуд и назив празника.
Народна веровања и обичаји
Према народном веровању, тек после овог празника наступа права јесен. Широм Србије и других православних земаља овај празник се обележава различитим обичајима, док неке породице Михољдан славе као крсну славу. У складу са народним обичајима, Михољдан је дан када не треба обављати кућне послове попут чишћења и спремања, али се радови на отвореном, ако их има, због долазеће зиме не смеју одлагати, па се они смеју обављати. Особе рођене на овај дан повезују се са посебним талентима и могу да очекују срећу и благостање у животу.
Михољско лето на измаку, полако стиже хладнији део године
Иако се михољско лето у народном предању повезује са топлим и сунчаним данима око Михољдана, метеоролог Недељко Тодоровић објашњава за РТС да његова појава зависи од распореда ваздушног притиска над Европом и Атлантиком.
Михољска врућина најчешће се јавља у првој половини октобра, каже стручњак: "Период је најфрекфентнији негде између петог и дванаестог октобра, али се та ј тип времена не понавља сваке године. Понекад чак и изостане, јер зависи од распореда високог и ниског притиска изнад Европе и Атлантика. Да би се јавило стабилно, сунчано и натпросечно топло време, потребно је да се изнад средње Европе и дела Балкана успостави висок притисак, а циклони са кишом остану западније или источније", појаснио је Тодоровић за РТС и додао да "грмљавине диктирају у ком делу године смо". Повлачење грмљавина са континента један је од показатеља уласка у хладнију половину године.
Ко је био преподобни Киријак Отшелник
Рођен је 448. године у Коринту, где је у раној младости постављен за чтеца Саборне цркве, а у 18. години одлази у Јерусалим, у манастир Светог Јевтимија, где се замонашио. Већ у раној младости, Киријак је показао интересовање за Свето писмо, што га је навело да се посвети религиозном животу.
Током живота, држао се строгих монашких правила, укључујући и један оброк дневно. Овај светац је још за живота сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина, а био је веома активан у борби за православље изобличавајући јереси, нарочито оригенизам.
Упокојио се у 109. години, 557. године у манастиру Светог Харитона у Јерусалиму, где је и сахрањен. Поред своје духовне улоге, Киријак Отшелник је био познат и као исцелитељ болесних и утешитељ тужних. Иако није желео да му се приписују заслуге за добра дела, данас га многи поморци сматрају својим заштитником.