Седам од десет запослених у Србији осећа забринутост због могућности губитка посла, док је готово три четвртине компанија током претходне године увело неку меру као одговор на пословну и друштвену неизвесност. Истовремено, запослени највише цене слободно време и флексибилност, показује истраживање које су спровели Осигураник, Инфостуд, Резилијент и ТИМ центар.
Истраживање је обухватило 3.452 запослена и 842 доносиоца одлука у компанијама у Србији. Резултати указују на забринутост за сигурност радног места, разлике између очекивања запослених и погодности које им послодавци нуде, као и на различите ставове о утицају вештачке интелигенције на тржиште рада.
Страх од губитка посла и мере штедње
На питање да ли страхују да би у наредних 12 месеци могли да остану без посла, 16 одсто запослених одговорило је да је веома забринуто и да сматра да им је радно место угрожено. Додатних 55 одсто осећа мању забринутост, иако не верује да је непосредно угрожено, док 29 одсто не страхује од губитка посла.
Неизвесност се огледа и у мерама које компаније предузимају. Према одговорима запослених, 74 одсто компанија током претходних годину дана увело је бар једну меру као одговор на пословну и друштвену неизвесност.
Најчешћа мера је појачан притисак на продуктивност, који је навело 44 одсто запослених. Замрзавање плата или обустављање повећања зарада истакло је 32 одсто, обустављање нових запошљавања 28 одсто, отпуштања 27 одсто, а укидање погодности 23 одсто запослених. Поједине компаније примењивале су више мера истовремено.
Запослени немају довољно информација од руководства
Поред сигурности радног места, важну улогу у односу запослених према компанији има и комуникација са руководством. Ипак, само 26 одсто испитаника навело је да менаџмент током кризе отворено говори и о добрим и о лошим резултатима компаније.
Више од половине запослених - 51 одсто - сматра да информације добија селективно, док 23 одсто наводи да комуникације уопште нема и да су препуштени нагађањима. Резултати указују на то да осећај сигурности запослених зависи и од тога колико су упознати са стањем у компанији и одлукама које могу да утичу на њихово радно место.
Слободно време и флексибилност важнији од појединих погодности
Када је реч о погодностима на радном месту, запослени највише вреднују додатне слободне дане, које је међу најважније бенефиције сврстало 41 одсто испитаника. Четвородневна радна недеља и флексибилно радно време важни су за по 40 одсто запослених, док је могућност рада од куће издвојило 37 одсто.
Међутим, доступност ових погодности не прати у потпуности жеље радника. Флексибилно радно време и додатне слободне дане има по 29 одсто запослених, док могућност рада од куће има 27 одсто.
Разлика између понуђених и жељених погодности видљива је и код тим билдинг активности. Иако их има 22 одсто запослених, свега шест одсто их сматра лично важним. То указује на значај разумевања стварних потреба запослених приликом избора погодности које компаније нуде.
Добровољно здравствено осигурање издваја се као најважнија плаћена бенефиција: 30 одсто запослених навело га је међу најважнијим погодностима, а 27 одсто га већ има. Плаћене додатне едукације и тренинзи важни су за 23 одсто испитаника.
Већина компанија није мењала пакет бенефиција
Према одговорима представника компанија, 61 одсто послодаваца задржало је исти пакет бенефиција као претходне године. Додатне погодности понудило је 28 одсто компанија, док је 11 одсто смањило пакет.
Међу погодностима које су прве укинуте су тим билдинг активности, додатне едукације и тренинзи, спортске активности и флексибилно радно време.
Иако су забринути за сигурност посла, запослени имају јасне ставове и о томе како желе да развијају знања и вештине. Учење кроз рад изабрало је 72 одсто испитаника, менторство 41 одсто, а групне тренинге уживо 36 одсто. Међу дигиталним форматима најпопуларнији су онлајн курсеви, које је издвојило 22 одсто запослених. Алате вештачке интелигенције као пожељан начин учења навело је свега седам одсто испитаника.
Вештачка интелигенција мења тржиште рада, али ставови су подељени
Вештачка интелигенција већ утиче на поједина радна места, али компаније углавном још немају јасно дефинисан приступ њеној примени. Док 67 одсто представника компанија сматра да је АИ прилика за повећање продуктивности, исто мишљење дели 32 одсто запослених.
Међу радницима, 30 одсто сматра да је значај АИ прецењен, а 31 одсто наводи да не осећа њен утицај.
До сада је смањење броја запослених због увођења АИ пријавило свега 2 одсто компанија обухваћених истраживањем. Међутим, у појединим секторима тај удео је већи: У информационим технологијама износи 13 одсто, а у финансијама, банкарству и осигурању 10 одсто.
Када је реч о очекивањима за наредни период, по 24 одсто представника компанија у секторима информационих технологија и финансија процењује да би примена АИ могла да доведе до смањења броја запослених. Реч је о очекивањима, а не о већ донетим одлукама или најављеним отпуштањима.
Ипак, системски приступ примени ових алата и даље је редак. Само 15 одсто компанија подстиче њихово коришћење кроз јасно дефинисан систем. Њих 30 одсто дозвољава употребу АИ без јасне стратегије, док 52 одсто нема дефинисан став. Свега три одсто компанија ограничава или забрањује коришћење ових алата.