Октобар је и даље неуобичајено топао у односу на исти месец пре 30 година, а до 23. октобра у Србији се очекују температуре од 18 до 20 степени, након чега следи благо захлађење са кишом, рекао је професор географије и климатолог Александар Ваљаревић.
Киша је неопходна, јер уколико октобар подбаци са кишом и буде довољно падавина у новембру, биће екстремно сушна јесен што представља велики проблем за пољопривреду и друге сфере друштва, каже Ваљаревић је за Танјуг.
Када се завршава михољско лето
Када је реч о михољском лету, истакао је да после 20. октобра михољско лето престаје да буде уобичајена појава, и додао да се термин "михољско лето" користи од 1922. године јер се сматрало да јесен може да буде продужетак лета.
"Михољско лето не треба повезивати са зимом, ако је овако екстремно топло сада онда је мала вероватноћа да имамо снег у децембру у Београду", додао је он.
Коментаришући то што је РХМЗ за октобар прогнозирао температуре изнад просека али са више падавина, рекао је да ће овај октобар бити за четири степена топлији него иначе, док се падавине очекују тек након 20. октобра.
Прва половина новембра биће мало хладнија од октобра, али не хладнија као некада, напоменувши да ће средина новембра бити изразито топла између 15 и 20 степени, појаснио је.
Како је навео, најпоузданије су дневне и недељен прогнозе, јер све прогнозе за преко седам дана не могу бити довољно поуздане.
Јесен и пролеће све краћи
Осврћући се на своју изјаву да Србија губи прелазна годишња доба, Ваљаревић је рекао да су се јесен и пролеће скратили за 10 до 15 дана, и додао да уколико се оваква ситуација настави за 100 година ће бити продужетак лета у јесен и зиму која неће бити ни близу зиме каква треба да буде по нашем климату.
Истакао је да уколико клима Србије настави да се мења овим темпом, биће неопходна адаптација, равномерно распоређивање воде у деловима територије где је нема довољно, очување река, враћање шума на 60 одсто, и додао да неће смети да се секу шуме на приобаљу зато што су оне врло битне за филтрацију.
"Мораћемо да имамо бољу и паметнију градњу, да градимо вертикалне паркове, да вратимо језера у Београд. Иако се падавине нису промениле количински на годишњем нивоу, начин на који киша пада и распоред је апсолутно промењен, због чега ту воду морамо да сакупљамо и чувамо. То се све зове климатска адаптације", поручио је.