Како одабрати љубимца за живот у стану - раса, карактеристике, исхрана...

Бирање пса је процес који захтева озбиљно истраживање и посвећеност, јер је потребно знати све одговорности које долазе са неговањем љубимца. Постоје описи за сваку расу, који могу служити као општи параметар за бирање свог малог, крзненог пријатеља. Ипак, нарав и индивидуалност сваког пса може бити јединствена њему и зависити од самог власника и околине у којој се налази. Неке од популарних раса за стан су:

Ши-цу

Раса потиче са Тибета и била је веома популарна у краљевским палатама током кинеске династије Минг. Имају дугачку, свиленкасту длаку, мали носић и велике очи. Иако на кинеском име расе се преводи као ''лав'', њихова нарав је веома другачија - врло су нежни и опрезни.

Уживају у учењу, што представља предност приликом дресирања, мада понекад могу имати талас тврдоглавости. Тада је важно имати разумевања и стрпљења. Верни су и воле да прате власнике из собе у собу. Погодни су за живот у стану и могу остати унутра да се играју, али не воле бити остављени сами. Потребно им је више кратких шетњи у току дана и није неопходно да дуго времена проводе напољу.  

Мали пси имају брз метаболизам, што значи да је потребно хранити их чешће и у мањим количинама. Важно је да намирнице садрже лако сварљиве протеине, као и да грануле могу бити пријатне за жвакање. Што се тиче неге, длаке око носа и лица се морау скраћивати, како не би сметале приликом јела. Понекада се морају купати једном недељно и добро је повремено ''почастити'' их одласком у салон за псе, како би длаке задржале оптималну дужину.

Померанац

Мекано, ''пуфнасто'' крзно и мало лисичје лице, које делује насмејано, главни су атрибути померанца. Добри су као породични пси, јер су веома дружељубиви, интелигентни и енергични. Како би се навикао на живот у стану, битно је посветити време дресирању. Васпитани померанци воле да се играју са децом, али као са сваким псом, важан је надзор.

Потребно је имати стрпљење и енергију, јер могу бити врло активни, поготово напољу. Воле да трче, скачу и да се играју. Могу бити и веома радознали, тако да је потребно обраћати пажњу док истражују.

Уз добру негу, могу живети до 12 или чак 16 година. Имају густу длаку, што може довести до сушења коже. Долази до обилног опадања длаке у јесењем периоду и то је један од важних фактора пред одлучивања за овог пса. Добра исхрана и редовно чешљање ће помоћи у одржавању њихових меканих длака.

Због своје мале величине, померанац може имати проблема са варењем, тако да је потребно да се храни протеинима и влакнима које је лако сварити. Немају тенденцију ка гојазности, јер су веома активни. Иако нису избирљиви са храном, одрасли пси могу одбијати промене у дијети и непознату храну.

Јоркширски теријер

Раса малог теријера је, уз чиваве, била веома популарна двехиљадитих, када су могли да се виде како вире из торбица гламурозних и познатих девојака. Иако су мали, потребна им је редовна вежба и активност. Реагују на непознате звуке, странце и сличне окидаче. Тада могу лајати и постати агресивни, али се могу правило обучавати и временом умирити. Због таквог карактера, не препоручују се за породице са малом децом, већ са старијим и енергичним власницима.

Потребно им је много пажње и не би требало да буду остављени сами у стану. Многи сматрају да је он заправо велики пас у малом телу, јер има велику потребу за доминацијом. Не може олако да прихвати новог љубимца, али поштује оне с којима је одрастао. Ипак, све ''мане'' овог пса се могу кориговати кроз правилну дресуру. Може негативно реаговати на непознате ситуације, али је веома веран породици и власнику.

Могу бити избирљиви у исхрани, а неки могу имати проблеме са варењем и стварањем камена у бешици. Могу живети веома дуго, потребни су им антиоксиданти и витамини за здравље и енергију, као и масне киселине за лепу длаку. Није им потребно много хране и треба поштовати порцију, јер у себи садрже сасвим довољно калорија. За адекватни план исхране, поготово ако је љубимац избирљив, најбоље је консултовати се са нутриционистом.

Мопс

Био је веома популаран у многим кинеским царствима и може се видети на краљевским портретима из шестог века пре нове ере. Цареви су сматрали да се у њиховим борама могу видети словни знакови а ова раса је била веома поштована. Савремен изглед, по коме су познати данас, имају од 19. века.

Због главе и њушке, многи представници расе могу да имају проблеме са хркањем и дисањем. Редовне посете ветеринару су важне, како би се одржавало оптимално здравље овог малог љубимца. Најбоље је купити мопса од одговорног продавца и избегавати оне са превише кратком њушком. Такође, ако му је телесна тежина већа, набори на телу постају дебљи и могу отежавати дисање, тако да је важно пратити исхрану.

Веома су верни власнику и добро се слажу са децом. Љубазни су и разиграни, потребна им је стална пажња и комуникација. Понекада могу закомпликовати дресуру када су тврдоглави, али као и код сваког љубимца, стрпљење и љубав су најважнији. Мопс ће увек волети да се налази близу власника или да спава с њим. Имају миран карактер и погодни су за живот у граду и стану.

Мопси воле да једу, али лако добијају на тежини. Треба имати строг режим исхране и избегавати велики број посластица. Треба бирати храну која може лако да се жваће и која садржи витамине Б комплекса, витамин А и масне киселине за кожу и крзно. Иако је длака кратка, могу много да опадају. Узрок може бити сув ваздух у стани или неухрањеност.