Друштво

У Србији 35.000 људи болује од артритиса - чешће погађа жене, међу оболелима и 2.000 деце

Аутоимуни артритис може да се јави већ у првој години живота, а без правовременог лечења може да доведе до трајних оштећења зглобова и захвати друге органе. Стручњаци зато истичу значај раног препознавања симптома и благовремене терапије, која може да заустави напредовање болести.
У Србији 35.000 људи болује од артритиса - чешће погађа жене, међу оболелима и 2.000 децеGetty © ljubaphoto

Поводом Светског дана борбе против артритиса, који се обележава 12. октобра, Удружење оболелих од реуматских болести Србије (ОРС) одржало је конференцију под слоганом "Оствари своје снове". Циљ овогодишње кампање је боље разумевање хроничног аутоимуног артритиса, његовог лечења и утицаја болести на живот пацијената.

Председница Удружења оболелих од реуматских болести Србије, др Мирјана Лапчевић, изјавила је да се не зна тачан број оболелих, али да се процењује да у Србији око 35.000 људи болује од ове болести, међу којима је приближно 2.000 деце. Болест се чешће јавља код млађих особа, а четири пута је заступљенија код жена него код мушкараца. Може се појавити већ у првој години живота, током пубертета, али и у каснијем животном добу.

Болест може да захвати и друге органе

Лапчевић је објаснила да је реч о хроничној аутоимуној болести која траје доживотно и може да напредује уколико се не лечи. У том случају, временом захвата све већи број зглобова.

Најчешће су погођени ситни зглобови шака и стопала, али болест може да захвати и друге зглобове, као и очи, бубреге и плућа, с обзиром на то да је реч о системској болести. Код деце се најчешће јављају јачи болови у колену и проблеми са видом. Због тога је важно да родитељи одведу дете код педијатра чим примете такве симптоме.

Код одраслих су типични болови у ситним зглобовима шака и стопала, најчешће симетрично распоређени, мада могу бити захваћени и други зглобови. Карактеристично је да се бол јавља у мировању, а не током активности. Могу се јавити и јутарња укоченост која траје од пола сата до неколико сати, понекад и читаво преподне, као и малаксалост и брзо замарање.

У лечењу је неопходан мултидисциплинарни приступ, уз учешће других стручњака поред реуматолога, а важну улогу има и психолошка подршка пацијентима.

Рана дијагноза спречава трајна оштећења

Начелник Клинике за реуматологију Војномедицинске академије и председник радне групе за артритис Удружења реуматолога Србије, др Милан Петронијевић, истакао је да је рана дијагностика од пресудног значаја.

Терапија подразумева примену имуномодулаторних лекова, укључујући конвенционалне и биолошке лекове. Петронијевић је нагласио да у првих годину до две болести могу настати неповратна оштећења која затим напредују. Ако се она спрече раном дијагнозом и терапијом, могуће је зауставити напредовање болести.

Према његовим речима, захваљујући Министарству здравља, Институту за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" и Републичком фонду за здравствено осигурање, Србија у избору лекова не заостаје за знатно богатијим и развијенијим земљама.

Петронијевић је поручио да је важно да пацијент има контролу над болешћу, а не да болест управља његовим животом.

Метотрексат као прва линија лечења

Лапчевић је навела да прву линију лечења чине лекови који заустављају ток болести, а да је метотрексат златни стандард. Према њеним речима, код 70 одсто пацијената болест се може зауставити применом метотрексата уз промену животног стила, док је за 25 до 30 одсто оболелих неопходна биолошка терапија.

Она је оценила да је Србија у последњих десет година значајно напредовала и да је доступан велики број биолошких терапија са различитим механизмима деловања. Ипак, Удружење оболелих од реуматских болести није задовољно уделом пацијената који примају ову терапију.

Тренутно је на биолошкој терапији око 6.000 пацијената, док би, према речима Лапчевић, тај број требало да буде најмање 12.000 како би се достигао просек земаља у окружењу.

Институт за реуматологију улаже у дијагностику и лечење

Вршилац дужности директора Института за реуматологију, др Бранко Бараћ, рекао је да се у тој установи лечи половина оболелих од реуматских болести у Србији. Као један од главних циљева истакао је рану дијагностику и потребу да се пацијенти благовремено обрате лекару и реуматологу.

Према његовим речима, Институт користи доступне облике лечења, од основне конвенционалне до најсавременије биолошке терапије. Уз подршку Министарства здравља и Републичког фонда за здравствено осигурање, установа може да обезбеди најновију биолошку терапију пацијентима свих узраста када је она потребна.

Бараћ је навео да Институт располаже опремом за комплетну дијагностику, укључујући велики магнет који се ротира око пацијента и намењен је овим болесницима, као и скенере и другу потребну апаратуру.

У току је и припрема планова за обнову хидроблока на Институту, који није био у функцији готово 20 година. Бараћ је оценио да би његово поновно стављање у функцију било од велике помоћи пацијентима. Подсетио је и да је у новембру 2025. године на Институту отворен први центар за регенеративну медицину у Европи.

Значај подршке оболелима

Др Снежана Плавшић из Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" истакла је значај Стратегије за превенцију и контролу хроничних незаразних болести у Србији, која обухвата и мускулоскелетне болести, укључујући хроничне запаљенске артритисе.

"Батут" подржава циљеве стратегије, пре свега анализом доступних здравствено-статистичких података, а спреман је и да настави сарадњу са стручним удружењима и удружењима пацијената. Плавшић је нагласила да су удружења оболелих важна како би се боље разумеле њихове потребе и на основу њих осмислиле одговарајуће мере подршке.

На конференцији је представљена и књига "Оствари своје снове", збирка сведочења пацијената оболелих од ове болести.

image
Live