Будућност човечанства могла би да зависи од одлука које се доносе данас, упозоравају научници у новој глобалној процени ризика. Међу опасностима које би до краја века могле да имају најтеже последице налазе се нуклеарни сукоб и злонамерна употреба вештачке интелигенције, али и климатске промене, неухрањеност и смањење међународне помоћи.
Лансет комисија за глобалне претње по здравље у 21. веку идентификовала је укупно 17 великих претњи које би могле да угрозе здравље и добробит људи током наредних 75 година. Стручњаци наглашавају да су оне међусобно повезане и да их зато треба решавати заједно, али и да за сваку постоји реалан начин деловања.
"Одлуке које данас донесу лидери обликоваће здравље и добробит следеће генерације", рекао је професор Кристофер Мари, копредседавајући комисије и директор Института за метрику и евалуацију здравља Универзитета у Вашингтону.
Нуклеарни сукоб и АИ као претње опстанку човечанства
Према извештају, злонамерна употреба вештачке интелигенције, укључујући стварање биолошког оружја, и нуклеарни сукоб који би изазвао нуклеарну глад носе ризик од изумирања човечанства у наредних 75 година.
Иако је вероватноћа оваквих сценарија и даље мала, њихове потенцијалне последице су катастрофалне. Нуклеарни сукоб могао би да изазове глад уколико би у горње слојеве атмосфере било избачено довољно честица да блокирају сунчеву светлост. Други ризик представља биолошко оружје створено уз помоћ вештачке интелигенције, а истиче се да би последице оваквих сценарија могле да буду апокалиптичне.
Други примери злонамерног коришћења АИ укључују стварање масовних политичких дипфејкова или АИ која циља здравствене установе и ремети рад финансијских институција. Као опција се наводи и губитак контроле над вештачком интелигенцијом ако престане да поштује правила.
Остале претње које могу угрозити здравље људи
Поред нуклеарног сукоба и злонамерне употребе АИ, на листи великих катастрофалних претњи налазе се загађење ваздуха, антимикробна резистенција, неухрањеност деце и климатске промене.
Међу њима су и конвенционални оружани сукоби, смањење међународне помоћи, висока потрошња алкохола, висок крвни притисак, неједнакост у приходима, низак ниво образовања, природне пандемије, гојазност, лоше ментално здравље, пушење и нездраво старење.
Да би нека претња била уврштена на листу, није било довољно да потенцијално изазове велики број изгубљених здравих година живота. Комисија је захтевала и да постоје могућа решења за њено ублажавање.
"Не почињемо са становишта: 'Ох, гледајте, желимо да вас уплашимо - постоји толико претњи са којима се човечанство суочава'. Полазимо од становишта да, ако сте данас креатор политике, било на глобалном мултилатералном нивоу или на националном нивоу, ово су потенцијалне претње са којима бисте могли да се суочите, и то је обим до ког, ако делујете, заправо можете направити разлику", рекао је Ибрахим Абубакар, члан комисије и професор епидемиологије заразних болести на Универзитетском колеџу у Лондону (UCL).
Климатске промене и неједнакост додатно угрожавају здравље
Извештај указује и на велике могућности за спречавање губитка здравих година живота. Када би се глобално загревање ограничило на око 1,8 степени Целзијуса, уместо да достигне 4,4 степена, могло би да се спречи губљење 1,89 милијарди здравих година живота.
Врсте претњи разликују се и у зависности од економског положаја региона. У областима са вишим приходима међу доминантним ризицима су незаразне болести, попут гојазности, и лоше ментално здравље. У регионима са нижим приходима губитак здравља у већој мери повезан је са проблемима као што је низак ниво образовања.
Посебну забринутост изазива смањење међународне здравствене помоћи. Велике земље донатори, међу којима су Сједињене Америчке Државе и Велика Британија, најавиле су значајно смањење издвајања за помоћ током прошле године.
Према процени комисије, колапс или нагло смањење међународне здравствене помоћи могло би да доведе до губитка чак 1,5 милијарди година живота прилагођених инвалидитету до 2100. године. Скоро 70 одсто тог губитка било би у подсахарској Африци, региону који већ сноси највећи терет неухрањености деце, наводи се у истраживању научног часописа "Лансет".
Стручњаци позивају на припрему пре него што избију кризе
Комисију је чинило 35 стручњака, а процена ће се ажурирати сваке године како би се поново размотрило свих 17 идентификованих претњи, уз укључивање нових података и опасности које се у међувремену појаве. Аутори извештаја позвали су светске лидере да реагују пре него што ризици прерасту у кризе. Међу предложеним правцима деловања су улагање у технолошке иновације и јачање здравствених система.
Интересантно је да су на почетку рада на процени, пре три године, стручњаци сматрали да постоје три главне претње: сукоби, климатске промене и пандемије.