Руски научници из Јекатеринбурга стигли су крајем прошлог месеца у Србију и Босну и Херцеговину не само да представе резултате својих истраживања, већ и да потраже нове партнере међу колегама из региона. Делегација Уралског федералног универзитета посетила је Београд, Бањалуку и Бијељину, где је на две међународне конференције говорила о утицају вештачке интелигенције на образовање, демографским променама, положају младих и социјалној неједнакости.
У делегацији су били Алексеј Кљујев, директор Школе државне управе и предузетништва, Ана Багирова, заменица директора Института за економију и управљање за науку и иновације, и Марија Певнаја, шефица Катедре за социологију и технологије државне управе.
Њихов заједнички задатак био је једноставан: пронаћи теме око којих се могу повезати руски и српски истраживачи и поставити основу за дугорочну сарадњу.
Београд: Образовање у доба вештачке интелигенције
Прва станица био је Београд, где су руски истраживачи учествовали на међународној конференцији ISA RC04 "Education and AI", посвећеној односу образовања и вештачке интелигенције.
Представљена су два рада - о томе како се мењају односи родитеља, ученика и образовних институција под утицајем нових технологија, и о дигиталним навикама младих различитих узраста у Русији. Теме које су отворене на конференцији важе за образовне системе широм света: како се улога школе мења у дигиталном окружењу, на који начин наставници одговарају на нове изазове и како дигиталне навике утичу на учење и животне стратегије младих.
За истраживаче из Русије и Србије упоредни приступ омогућава да се виде сличности и разлике између образовних система на основу истраживачких података - што је полазиште за могуће заједничке пројекте.
Поред конференције, одржани су сусрети у Институту за политичке студије и Руском дому.
Бањалука и Бијељина: Демографија, сиромаштво и дигитално доба
У Бањалуци делегација је учествовала на међународној конференцији "Друштво и политика: изазови дигиталног доба", коју је организовао Факултет политичких наука Универзитета у Бањалуци. На скупу су били истраживачи из више земаља, што је омогућило размену различитих приступа савременим друштвеним променама.
На овој конференцији руски истраживачи представили су два истраживања. Прво се бави корпоративном демографијом - анализом старосне структуре запослених и начина на који организације одговарају на демографске промене у радној снази. Друго истражује социјални простор сиромаштва у Русији, при чему сиромаштво посматра шире од питања прихода - укључујући приступ образовању, институционалну подршку и могућности појединаца да побољшају свој положај.
Обе теме директно погађају и балканске земље. Република Српска и Србија годинама се суочавају са одливом младих и старењем радне снаге, док питање сиромаштва остаје присутно упркос економском расту. Упоредна истраживања на ове теме могла би понудити нове увиде корисне и за академску заједницу и за оне који обликују јавне политике.
Разговарано је са руководством Факултета политичких наука, док је програм у Бијељини обухватао контакте са представницима Економског, Правног и Педагошког факултета Универзитета у Источном Сарајеву.
Сарадња која већ има резултате
Руско-српско научно партнерство није почело овом посетом. Постоје претходне заједничке публикације, укључујући седам радова објављених у сарадњи са српским часописом "Социолошки преглед". Развијена је и сарадња са међународним часописом "Changing Societies & Personalities", а одржавају се редовни научни семинари посвећени друштвеним наукама.
Заједничке теме - образовање, демографска политика, животне стратегије младих, сиромаштво - повезују истраживаче из различитих области и нуде простор за компаративне анализе које су важне и за науку и за оне који креирају јавне политике.
Шта следи
Оно што Школа државне управе и предузетништва Уралског федералног универзитета жели да изгради није збирка појединачних контаката, већ мрежа истраживача окупљених око заједничких проблема. Београд, Бањалука и Бијељина у том процесу представљају важне тачке повезивања.
Теме попут образовања, демографије, дигитализације и социјалне неједнакости пружају довољно широку основу да се укључе истраживачи различитих профила - социолози, економисти, правници, стручњаци за јавне политике.
Следећи корак је претварање контаката у конкретне резултате - заједничке пројекте, публикације, семинаре и академску размену. Савремени друштвени проблеми ретко се могу разумети из угла само једне дисциплине, што интердисциплинарну сарадњу чини неопходном.
Београд, Бањалука и Бијељина представљају важне тачке повезивања руских истраживача са научном заједницом региона, а постојеће теме нуде основу за сарадњу која превазилази границе појединачних институција.
Да ли ће од ових разговора настати конкретни пројекти, зависи од онога што следи.
Али чињеница да су руски научници дошли на Балкан не само да представе своја истраживања, већ и да слушају колеге и траже заједничке теме, сама по себи говори о озбиљности намере.