Током међународне акције откривено је више од 3.000 прекршаја због непрописног коришћења мобилних телефона и 7.529 прекршаја због некоришћења сигурносног појаса. Санкционисано је и 380 пешака који су користили телефон приликом преласка улице.
"Ово нажалост говори да одређен број учесника у саобраћају и даље не схвата колико је мало потребно свега, секунда непажње, да се догоди трагедија у саобраћају", рекао је потпуковник полиције Владимир Вида, који је за РТС истакао и да је велики број прекршаја забележен упркос томе што је акција била унапред најављена.
Мобилни телефони опасност и за пешаке
Током акције кажњено је 380 пешака који су користили мобилне телефоне док су прелазили улицу. Вида упозорава да је од почетка године на путевима у Србији погинуло 85 пешака, троје више него у истом периоду прошле године.
"Пешаци су најризичнија категорија учесника у саобраћају и пешак који док прелази коловоз гледа у мобилни телефон или прича телефоном је вишеструко ризичнији за догађање саобраћајне незгоде", наглашава Вида.
Сигурносни појас на задњем седишту користи тек око 30 одсто путника
Један од проблема на које указују подаци јесте и недовољна употреба сигурносних појасева на задњим седиштима. Према показатељима Агенције за безбедност саобраћаја, појас на задњем седишту користи свега око 30 одсто путника, док је на предњим седиштима тај удео око 85 одсто.
"То је најважнији елемент пасивне безбедности и нешто што највише доприноси да се смање последице саобраћајне незгоде када се саобраћајна незгода догоди", објашњава Вида.
Према његовим речима, везивање сигурносног појаса смањује ризик од смртног исхода за 55 до 75 одсто. Осим тога, путници који нису везани на задњим седиштима приликом судара могу да повреде не само себе већ и особе које седе испред њих.
Вида указује и на напредак у области безбедности деце у саобраћају. Док се пре петнаестак година свега 10 до 15 одсто деце превозило на прописан начин, данас тај проценат износи од 65 до 70 одсто.
Појачане контроле алкохола, наркотика и брзине
Током акције откривено је и 29 возача који су управљали возилом под дејством психоактивних супстанци. Вида објашњава и како се тестирање на наркотике разликује од алкотестирања: Док се на алкохол тестирају возачи у оквиру редовних контрола, на психоактивне супстанце тестирају се они код којих постоји сумња. Поступак је сложенији и може да траје до десетак минута.
"Оно што је добро је да је у последњих неколико година преполовљен број возача под дејством алкохола и психоактивних супстанци који су изазвали најтеже саобраћајне незгоде и то је постигнуто искључиво интензивном контролом саобраћајне полиције", истиче Вида.
Саобраћајна полиција ће и у наредном периоду појачати контроле, нарочито на магистралним путевима на којима се догађају теже саобраћајне незгоде. Посебна пажња биће посвећена прекорачењу брзине и вожњи под дејством алкохола и психоактивних супстанци.
"Порука је да поштују саобраћајне прописе, не због казни које су прописане законом, већ због своје безбедности и безбедности својих најближих и свих осталих учесника у саобраћају", поручује Вида.