Више од четири петине стручњака за ментално здравље у Великој Британији сматра да се уобичајене људске мисли и емоције пречесто медицински тумаче, док се одређена ментална стања, нарочито поремећај пажње са хиперактивношћу (АДХД), дијагностикују и када за то нема довољно основа.
"Иако и други фактори јасно играју улогу, ова друштвена тенденција ка медицинском тумачењу без сумње је допринела уверењу, које широко деле стручњаци за ментално здравље, да се многа стања прекомерно дијагностикују", рекао је психолог др Сем Деј, преноси "Телеграф".
Како је додао, важно је да се туга и забринутост не поистовећују са болешћу, чак и ако се стопе лошег менталног здравља и неуродивергентности заиста повећавају.
Ризик од прекомерне дијагностике код деце и младих
На опасност од прекомерног или погрешног дијагностиковања АДХД-а и аутизма указао је и извештај британске владе, који је показао да је потражња за дијагнозама делимично подстакнута тиме што оне омогућавају приступ финансијској подршци и додатној помоћи у школи.
Утврђен је и значајан пораст психолошког оптерећења међу младима. Процењује се да око четири милиона деце и младих, односно сваки пети, сада доживљава висок ниво психолошког стреса. Ипак, аутори упозоравају да непотребне дијагнозе могу наштетити читавој генерацији, ограниче њене могућности и смање јој амбиције.
Чак 82 одсто стручњака сложило се са тврдњом да се "нормални аспекти људских мисли и емоција све више медицински тумаче".
Када је реч о АДХД-у, 74 одсто стручњака сматра да се ово стање прекомерно дијагностикује. Поремећаји исхране и опсесивно-компулзивни поремећај (ОКП) били су једина честа стања менталног здравља за која је више стручњака сматрало да се недовољно дијагностикују, а не да се прекомерно дијагностикују.
Скоро две трећине испитаних стручњака верује и да одређена стања могу постати самоиспуњавајуће пророчанство када особа сама себи постави дијагнозу. Око 60 одсто њих сматра да друштво таква стања "гламуризује".
Није свака патња поремећај
Ове налазе не треба уопштавати на тешке менталне поремећаје, попут шизофреније, психозе и биполарног поремећаја, код којих је препознавање болести и ефикасно лечење и даље од пресудног значаја.
Према речима стручњака, резултати пре свега отварају шире питање о томе како се мења друштвено разумевање психолошке патње.
"Ризикујемо стварање културе у којој се свака патња сматра поремећајем, а за сваки поремећај захтева се биомедицинско или технолошко решење", рекао је професор социјалне психијатрије Сваран Синг.
Он је упозорио да такав приступ може ненамерно да умањи значај људске отпорности, унутрашње снаге и способности да се човек развија након трауматичних искустава.
"Саосећање је од суштинског значаја, али оно не би требало да штити људе од неизбежних животних тешкоћа нити да претвара сваку патњу у болест. Изазов је разликовати поремећај који захтева лечење од болних, али потенцијално значајних искустава која су део људског живота", истакао је он.