Неуролошки поремећаји, од мигрене до деменције и Паркинсонове болести, током живота погађају приближно сваку трећу особу, према проценама стручњака.
"Готово свако је на неки начин погођен неким неуролошким поремећајем или познаје некога ко га има", кажу.
Како климатске промене доводе до даљег пораста температура, ситуација би могла додатно да се погорша, упозоравају. То би могло да погорша постојећа обољења и потенцијално повећа ризик од развоја неуролошких поремећаја.
Ипак, такав развој догађаја није неизбежан. Креатори јавних политика могу да помогну у ограничавању ризика мерама које смањују изложеност врућини и загађењу и побољшавају услове у којима људи живе, истиче се.
Врућина представља велико оптерећење за мозак
Један од најјаснијих разлога за забринутост јесте повезаност високих температура и можданог удара.
Број случајева можданог удара расте када температуре пређу 30 степени Целзијуса, наглашавају лекари и упозоравају да би мождани удари повезани са врућином, који тренутно чине око један одсто свих случајева, у наредних 20 до 30 година могли да достигну удео од пет до осам одсто.
Високе температуре могу да утичу на здравље мозга и посредно, нарушавањем сна.
Током тропских ноћи, када температура остаје изнад 20 степени Целзијуса и после заласка сунца, тело теже успева да се расхлади. То може да омета дубок сан и спречи организам да се током ноћи довољно опорави.
"Свако ко је искусио прошлолетње врућине зна да се током оваквих топлих ноћи лошије спава", кажу лекари. Дуготрајни поремећаји сна могу да имају озбиљније последице од неколико непроспаваних ноћи.
"Ако не спавате добро не само једну ноћ, већ током дужег периода, ризик од можданог удара или развоја деменције знатно се повећава", појашњавају.
Раст температуре мења и географско подручје на којем се јављају поједине заразне болести, укључујући оне које преносе крпељи и комарци. Неке од ових инфекција могу да захвате нервни систем. Лајмска борелиоза, на пример, преноси се зараженим крпељима и може да изазове неуролошке компликације.
Маларија је, с друге стране, и даље предмет забринутости у расправама о будућем ширењу болести које преносе комарци у Европи.
"Маларија још није у потпуности присутна у тим подручјима, али би за пет или десет година могла да захвати и јужне делове Европе", упозоравају стручњаци.
Место становања утиче на здравствене ризике
Ризици нису подједнако распоређени међу становништвом. Деца, труднице, старије особе и људи који већ имају здравствене проблеме посебно су осетљиви на екстремне врућине и друге притиске из животне средине. Ако живе у сиромашнијим насељима, ризици по њихово здравље додатно се повећавају. Недавно истраживање показало је да људи који живе у неповољним социоекономским условима имају лошије показатеље здравља мозга, укључујући мању укупну запремину мозга и више знакова оштећења крвних судова.
Климатске промене могле би додатно да продубе већ постојеће неједнакости.
"Ако су присутне велике врућине, а не можете да приуштите клима-уређај, онда вам је много теже", наглашавају и додају да на здравље људи утичу и доступност здраве хране, услови становања и окружење у којем живе.
Посебно су важни услови у градским срединама. Бука, загађење и стресни услови живота могу да утичу на опште здравље и благостање, док приступ зеленим површинама може да пружи одређену заштиту.
Због тога би боља доступност паркова и других зелених површина могла да буде један од начина за очување здравља мозга.
"Ако проводите сат времена недељно у шуми, ризик од можданог удара смањује се за три одсто, а ризик од деменције за четири одсто", наглашавају лекари-
Саветује се људима да проводе време у зеленом окружењу и да штите сан тако што ће ограничити изложеност светлости, буци и другим факторима који га ремете.
Ипак, индивидуалне мере представљају само део решења. Јавне политике могу да утичу на то да ли људи имају приступ расхлађеним домовима, мирнијим насељима и чистијем ваздуху, преноси Јуроњуз.