Током прошле године у Србији је највише људи умрло од болести срца и крвних судова. Скоро сваки други преминули имао је ту дијагнозу (46,8 одсто). На другом месту су малигни тумори који су потписали скоро сваку пету смртовницу (21,5 одсто), затим шећерна болест 2,8 одсто, опструктивна болест плућа са 2,7 одсто и разне повреде са 2,6 одсто.
У Србији је у 2025. години, умрло 95.247 особа, што је за 2.983 мање у односу на годину која јој је претходила, када је умрло 98.230 особа.
"Од 2016. до 2025. године уочен је пораст опште стопе смртности у Србији за 1,8 одсто. У наведеном периоду, порасле су стопе морталитета од малигних тумора за 2,4 одсто и опструктивних болести плућа за 2,3 одсто. Истовремено, уочен је пад стопа морталитета од повреда и тровања за 10,4 одсто, болести срца и крвних судова за 7,7 одсто и шећерне болести за 9,8 одсто", наведено је у Здравствено-статистичком годишњаку који је ових дана објавио Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
Од болести срца и крвних судова током прошле године умрло је 44.603 особа (20.659 мушкараца и 23.944 жене). Са учешћем од 46,8 одсто у свим узроцима смрти, болести срца и крвних судова водећи су узрок умирања у Србији. Жене су чешће (53,7 одсто) у односу на мушкарце (46,3 одсто) умирале од ове групе болести.
Из године у годину повећава се број оболелих, али и умрлих од малигних болести (Регистар о лицима оболелим од малигних тумора у Србији). Регистровано је 41.852 новооболелих особа од рака (22.019 мушкарaца и 19.833 жене), док је 20.253 особа (11.022 мушкараца и 9231 жена) умрло од малигних тумора.
У Србији су мушкарци највише оболевали и умирали од малигних тумора бронха и плућа, рака дебелог црева и ректума и малигних тумора простате. Са друге стране жене су најчешће оболевале и умирале од карцинома дојке, бронха и плућа, као и дебелог црева и ректума.
Директор Института за онкологију и радиологију Србије др Милан Жегарац рекао је да се у тој установи свакодневно лечи велики број онколошких пацијената, међу којима су и жене оболеле од карцинома дојке. Навео је да се дневно уради 12, 13 операција пацијенткиња са карциномом дојке, као и да је превенција јако важна.
"Када се пацијент јави на време, рак дојке је у 90 одсто случајева излечив, посебно у почетним стадијумима. Малтене са дневном хирургијом ми решимо проблем", рекао је он за РТС.
Од почетка октобра у Србији су о трошку државе (Републичког фонда за здравствено осигурање) доступне нове иновативне терапије за одређене типове карцинома дојке, укључујући и метастатску фазу болести, а др Жегарац каже да су тиме значајно проширене могућности лечења пацијенткиња код којих је болест узнапредовала.
Шећерна болест једна је од најчешћих незаразних болести у Србији. Број оболелих од шећерне болести већ дуже расте и поприма размере глобалне епидемије. Данас у свету од дијабетеса болује приближно 589 милиона људи, а Светска здравствена организација и Међународна федерација за дијабетес процењују да ће број оболелих од дијабетеса до 2050. године бити чак 853 милиона. Иако се највише инциденције региструју у развијеним земљама, највећи пораст оболелих очекује се у земљама у развоју.
Процењује се да данас у Србији (без података за Косово и Метохију) са дијагнозом дијабетеса живи приближно 450.000 особа или 8,1 одсто популације. Број особа са дијабетесом типа 2 је многоструко већи (95 одсто) у односу на особе са дијабетесом типа 1.
Према подацима Регистра лица оболелих од дијабетеса, у Србији је у 2024. години евидентиранo 257 новооболелих особа узраста до 29 година са дијагнозом тип 1 дијабетеса. Исте године регистровано је 16.019 новооболелих особа свих узраста од тип 2 дијабетеса.
Дијабетес је у Србији трећи водећи узрок умирања. Од ове болести у нашој земљи је у 2025. години умрло 2.648 особа (1.206 мушкараца и 1.442 жене).