Магазин
Ваше незадовољство послом може да утиче на развој вашег детета
Већина родитеља не мисли о томе да, како се осећају на послу и каква искуства одатле носе, утиче на њихово родитељство. Да ли се осећају адекватно и срећно радећи свој свакодневни посао, или са нервозом и под стресом обављају своје радне задатке, одразиће се на прве године дететовог живота.
"Људи проведу 40 сати недељно на послу, и то искуство утиче на њих и њихово ментално и физичко здравље, на целокупан живот. Заузврат, то може утицати позитивно или негативно на њихово родитељство", каже Маурин Пери - Џекинс, психолог за развој.
Пери - Џекинс и њене колеге су откриле да је посао који пружа независност и подржава родитеља у дететовој првој години живота, у уској вези са бољим когнитивним (сазнајним), социјалним и менталним здрављем детета у наредних 6 година. Тим истраживача је пратио 370 породица које су добиле своје прво дете а истраживањем је покривен период од трудноће до поласка у први разред. Сви испитаници су сe бавили услужном делатношћу - од куварица, возача камиона, козметичара, радника на одржавању.
Истраживање је показало да су мајке и очеви који су имали већи осећај контроле на послу током прве године дететовог живота, били одговорнији и подржавајући родитељи, а као последица тога, њихова деца су имала боље социјалне вештине и мање проблема у понашању. Насупрот њима, радници који нису имали осећај независности на послу, били су или сувише активни или повучени као родитељи, а њиховој деци су недостајале социјалне вештине и често су имала проблема са понашањем. Такође, овим истраживањем је доказано да компаније могу предузети релативно мале кораке да побољшају искуство својих запослених. Саветовано им је да, на пример, дозволе својим запосленима да изађу раније са посла како би покупили своју децу из школе и провели са њима неко време. Пери-Џенкинс сматра да компаније имају друштвену одговорност да пруже позитивнија искуства.
На питање како родитељи могу да освесте на који начин њихов посао утиче на децу, истраживачи кажу да је потребно разумети да је "немогуће потпуно поделити или сегментирати различите делове свог живота" и да ово треба да буде први корак. Свакако ће доћи до преливања позитивног или негативног, из једног у други део живота. Али тиме се може управљати, ако се родитељи фокусирају на оно што њиховој деци треба.
Када родитељи знају шта је њиховој деци потребно, могу да експериментишу са различитим начинима интеграције посла и породице. На пример, запослени може предложити надређеном да изађе раније са посла како би завршио приватне обавезе, што би му дало ветар у леђа да боље обавља свој посао. После неколико недеља, заједно би дошли до закључка какве смене би могли да организују у будућности. Већина родитеља не може да напусти посао, а сигурно не може да напусти родитељство. Оно што могу да ураде је, да размотре који су аспекти њиховог посла и родитељства посебно стресни и потраже начине да добију подршку.
