Данас је на мрежама скоро све доступно у облику кратког садржаја који се брзо конзумира - од рецепата и савета за негу коже до најновијих вести. Бесконачно скролујемо кроз садржаје, често и не схватајући колико нам је времена заправо прошло. То се дешава многима од нас због начина на који се данас садржај креира: брз је и готово немогуће одолети искушењу да наставимо да га гледамо.
Стручњаци упозоравају да ова навика, коју често сматрамо само забавом, мења начин на који наш мозак функционише. Заправо, слаби нашу способност концентрације и памћења, па чак и ремети доношење одлука.
Кратки видео-снимци могу да исцрпљују психу због брзог темпа и начина на који се информације смењују, објаснила је руски спсихолог Јелена Шпагина.
"Повезаност кратких видео-снимака са психичком исцрпљеношћу потврђују и новија научна истраживања. После пола сата проведених у прегледању кратких видео-снимака, многи се осећају исцрпљено, иако нису радили ништа физички захтевно. Разлог је у томе што наша перцепција реагује на темпо и ритам којим нам се информације представљају", преноси Газета.
Зашто нас кратки видео-снимци замарају више него филмови
Током гледања дугометражног филма наш унутрашњи ритам прилагођава се причи - гледалац се саосећа са ликовима, прати заплет и урања у атмосферу филма. На крају се јавља осећај заокружености, јер прича има почетак, врхунац и завршетак, истакла је психолог.
"Кратки видео-снимци функционишу другачије - не дозвољавају нам да се удубимо у садржај, већ нас непрестано извлаче из једног стања и пребацују у друго", појаснила је.
Филм нам пружа целовито искуство, док кратки видео-снимци представљају скуп фрагмената који се не повезују у јединствену слику.
"Наш унутрашњи систем, који тежи целовитости и смислу, не добија оно што му је потребно, па на то указује осећајем умора, који погрешно доживљавамо као физички", закључила је психолог.
Мања осетљивост на губитке и спорија обрада информација
Код особа са израженијим симптомима зависности од кратких видео-снимака такође је смањена осетљивост на губитке, због чега су склонији одлукама усмереним на могућу награду, чак и када оне носе већи ризик, показује истраживање.
Даље, код људи са израженијом склоношћу ка гледању кратких видео-снимака истраживачи су измерили нижу стопу прикупљања информација, што значи да мозгу треба више времена да обради податке потребне за доношење одлуке. Због тога размишљање може постати спорије, а чак и једноставни избори захтевати више менталног напора. Ово се може испољити као осећај менталне магле, тешкоће са концентрацијом и претерано размишљање о свакодневним одлукама. Истраживачи напомињу да то не мора бити само ствар "недостатка воље", већ могући одраз прилагођавања мозга брзом темпу садржаја који свакодневно конзумирамо.