Астрономи су идентификовали белог патуљка који светли зеленом бојом, а откриће је део истраживања које показује да ови густи звездани остаци могу бити ружичасти, плавозелени, жути, па чак и љубичасти.
Зашто бели патуљци нису увек бели
Боја већине звезда зависи од њихове температуре. Хладније звезде изгледају наранџасто, Сунце и звезде сличне њему бело, док су најтоплије бледоплаве. Већина звезда, укључујући и већину белих патуљака, понаша се попут такозваних савршених радијатора, што значи да њихову боју готово у потпуности одређује температура.
Бели патуљци су остаци звезда мале до средње масе које су потрошиле своје нуклеарно гориво и одбациле спољне слојеве. Иако су обично приближно величине Земље, садрже огромну масу сабијену у релативно мали простор.
"Када бисмо могли да им приђемо близу, они би били ружичасти, плавозелени, жути, љубичасти, па чак и зелени", навели су аутори студије.
"Испоставило се да ове невероватно густе звезде могу да производе боје које нико није очекивао, а неке од њих су ме истински изненадиле", рекао је Марк Холандс са Универзитета у Ворвику у Енглеској, који је предводио истраживање.
Како хемијски састав мења боју звезде
Истраживање је показало да на боју белих патуљака утиче и материјал у њиховој атмосфери, због чега се могу разврстати у различите групе. Они са великом количином угљеника могу изгледати ружичасто или љубичасто, док бели патуљци окружени остацима старих планетарних система могу имати жуту нијансу. Хладнији бели патуљци чију атмосферу чине водоник и хелијум изгледају плаво.
Посебну пажњу истраживача привукао је бели патуљак температуре од око 4.000 степени Целзијуса, чија је боја описана као шартерез зелена - упадљива нијанса између зелене и жуте.
Објекат назван ВД Ј1330+6435 налази се у галаксији Млечни пут, у сазвежђу Змаја, на око 280 светлосних година од Земље. Његова необична боја повезана је са материјалом који је прогутао са стеновитих остатака планета које су некада кружиле око њега.
Холандс је објаснио да су научници првобитно обратили пажњу на овог белог патуљка јер су делови планетарног материјала падали на његову површину, обогаћујући спољне слојеве елементима као што су калцијум, литијум и нарочито натријум.
У уобичајеним звездама натријум апсорбује светлост одређене наранџасте таласне дужине - исте оне која натријумским уличним светиљкама даје карактеристичну боју. Међутим, у овом белом патуљку густина је толико висока да се атоми натријума непрестано сударају са околним атомима хелијума, што мења њихове енергетске нивое.
Због тога натријум више не апсорбује само уски опсег наранџасте светлости већ и жуте, наранџасте и део црвених таласних дужина. Преостала светлост даје звезди необичан зелени сјај, какав се не би очекивао код звезда сличних Сунцу.
Бели патуљци обично имају приближно половину масе Сунца сабијену у тело величине Земље. Према научницима, ови објекти садрже око 165.000 пута већу масу од Земљине, па чак и мала количина натријума може да блокира велики део наранџасте светлости која излази из звезде.
Колико су честе необичне боје белих патуљака
Иако истраживање показује да бели патуљци могу имати различите боје, већина оних који се налазе у нашој близини и даље изгледа бело.
Од 151 белог патуљка обухваћеног студијом, који се налазе на удаљености од око 65 светлосних година од Земље, пет је имало необичну боју. Два су била жута, а три ружичаста.