Руси све више пажње посвећују менталном здрављу, о чему сведоче раст продаје књига на ову тему и све чешће обраћање стручњацима за психолошку помоћ. Приходи од продаје књига о менталном здрављу порасли су за 182 одсто у првих девет месеци 2026. године у поређењу са истим периодом претходне године, говоре анализе.
Такође, интересовање Руса и за ментално благостање огледа се и у све већем броју захтева за психолошком подршком. Међу најчешћим темама због којих су се људи обраћали стручњацима током 2026. године били су стрес, анксиозност и нестабилно самопоуздање, према подацима сервиса за онлајн психотерапију.
Ови проблеми били су актуелни и годину дана раније - током 2025. године анксиозност и рад на самопоуздању чинили су по 11 одсто свих захтева, док се још девет одсто односило на усамљеност. Најизраженији раст интересовања за психотерапију забележен је међу младима од 18 до 24 године.
О распрострањености стреса говоре и резултати анкете - у октобру 2025. године, 37 одсто испитаника изјавило је да се са стресним ситуацијама суочава неколико пута месечно. Стрес је најчешће био повезан са личним и породичним животом, што је навело 57 одсто учесника анкете. Још 30 одсто одговора односило се на посао и друге проблеме у вези са радом, док је 22 одсто било повезано са финансијским тешкоћама.
Интересовање људи за психолошку помоћ повезано је са друштвеним променама и начином на који појединци доживљавају себе и сопствени живот, говоре стручњаци.
У периодима нестабилности и промена уобичајене представе о свету могу престати да пружају ослонац, док проживљени догађаји могу променити однос човека према себи и људима из окружења.
"У таквим тренуцима човеку може затребати психолошка помоћ. Тада психолог постаје сапутник у тешком животном периоду - неко ко не одређује пут нити доноси одлуке уместо човека, већ је спреман да саслуша његову причу и помогне му да разуме сопствена осећања", истичу психолози.
Потреба за стручном психолошком помоћи је у порасту. Према подацима крајем 2024. године одговарајући индекс достигао је 30 од 100 поена, што је 1,3 пута више него две године раније.
Такође, уз интересовање за психолошку помоћ расте и потражња за знањима из ове области, а расте и продаја антидепресива.
Психолошка писменост
Раст интересовања за психологију може да допринесе бољем познавању ове области. То, међутим, не значи да људи увек правилно разумеју психолошке појмове. Према речима стручњака, човек почиње да размишља о значају одређене појаве када увиди како она утиче на његов живот.
"Интересовање за психологију не настаје без разлога. Пажњу људи најпре привлаче туђа искуства - начин на који психолози учествују у решавању животних проблема других људи. Затим посматрачи та искуства повезују са сопственим животом. Тако се пажња, која је у почетку привучена спонтано, претвара у интересовање које подстиче на деловање, односно на обраћање психологу", појашњавају.
Представе о психологији не формирају се само читањем књига и чланака или слушањем подкаста већ и кроз свакодневну комуникацију. Психолошки појмови све чешће улазе у свакодневни говор, иако њихово значење не одговара увек научним дефиницијама.
"Савремени човек користи психолошке појмове, а да притом не размишља увек о њиховом научном значењу. Чак и када их употребљава непрецизно, они му помажу да размишља о себи, својим осећањима и односима са људима из окружења", наводе психолози.
Однос према психологији разликује се међу генерацијама. Младима су психолошка знања и стручна помоћ постали уобичајен део живота, док старији људи често прве сусрете са овим темама имају на пример, путем телевизије. Ипак, разговори са децом, унуцима, комшијама и лекарима помажу им да усвоје нове појмове и боље разумеју сопствена искуства.
"Важно је да ли ће човек имати некога са ким ће говорити овим језиком, односно да ли ће психолошки концепти постати део комуникације са децом, унуцима, комшијама, лекарима или ће остати само тема за телевизију", наглашавају специјалисти.