Превише обавеза и стална потреба да се испуне очекивања могу деци одузети време за одмор, игру и откривање сопствених интересовања. Руски психолог Марина Смирнов упозорава да деца која живе по строгом распореду могу имати виши ниво анксиозности и истиче да је важно оставити им довољно слободног времена које не мора да буде испуњено планираним активностима.
Када распоред постане оптерећење
Живот по строго утврђеном распореду, уместо да детету олакша свакодневицу, може да постане извор притиска и исцрпљености. Према речима психолога, деца која су годинама навикнута на то да сваки минут има своју сврху често долазе на разговор са симптомима као што су анксиозност и тикови, али и са осећајем да више ни у чему не уживају и да им се ништа не ради.
"Живот по распореду заправо може наштетити детету, а не олакшати му живот... Деца која живе по распореду често долазе са анксиозношћу, тиковима и стањем у коме 'не жели да ради ништа'. Али дете није лењо и није болесно, већ само уморно, јер годинама живи у режиму у којем сваки минут има циљ", рекла је Смирнов, преноси "РИА Новости".
Ипак, како је објаснила, проблем није у самом постојању распореда нити у организованим активностима, јер су и они неопходни. Проблеми настају када дете нема времена које може да посвети себи, без унапред одређених задатака и очекивања.
Зашто је важно да дете има слободно време
Периоди без обавеза важни су за развој маште, способности да се поднесе досада и вештине самосталног осмишљавања активности. Међутим, родитељи такве тренутке понекад погрешно тумаче као лењост, уместо да их препознају као прилику да дете открије шта га занима и научи да само организује своје време.
Управо у тим периодима дете развија способност да се само забави, истражује сопствена интересовања и разуме шта заиста жели.
Осим тога, када је свака активност део распореда, она је често на неки начин повезана са процењивањем и вредновањем постигнућа. Дете тако може да почне веровати да се његов труд рачуна само ако доведе до конкретног резултата. Због тога се може десити да нове ствари не учи из радозналости и жеље за откривањем, већ првенствено зато што очекује похвалу.
Детињство не треба да буде припрема за одрасли живот
Смирнова је закључила да детињство не би требало да се претвори у припрему за одрасли живот. Према њеним речима, важно је разумети да забринутост родитеља за будућност детета не произлази увек из стварних потреба детета, већ може бити последица страха родитеља да неће успети да остваре све што су замислили, као и склоности да се пореде са другим родитељима.