Према процени Републичког завода за статистику (РЗС), у Србији је 2025. године живео 6.549.901 становник. Подаци објављени у Статистичком годишњаку Републике Србије показују и промене у старости жена при рођењу првог детета, као и у броју склопљених и разведених бракова.
Жене су чиниле 51,3 одсто становништва, док је удео мушкараца био 48,7 одсто.
Из РЗС су појаснили да се у годинама када нема пописа становништва, каква је била 2025, број становника процењује. Процене за прошлу годину засноване су на резултатима пописа из 2022. године, као и на подацима годишње статистике природног кретања и унутрашњих миграција становништва.
Према подацима виталне статистике, стопа природног прираштаја у 2025. години била је негативна и износила је минус 5,5 промила.
Прво дете у просеку са 29,1 годином
Удео жена у фертилном, односно добу за рађање, опао је са 22,6 одсто у 2011. години на 20,8 одсто у 2025. години. У истом периоду просечна старост мајки при рођењу првог детета повећана је са 27,5 на 29,1 годину.
Мање склопљених и разведених бракова него 2024.
Прошле године склопљена су 29.402 брака, што је за 3,2 одсто мање него 2024, када их је било 30.376.
Жене су у брак у просеку ступале са 31 годином, а мушкарци са 34 године.
У 2025. години разведено је 10.148 бракова, што је за 4,4 одсто мање него претходне године.
Посматрано у периоду од 2011. до 2025. године, број склопљених бракова на 1.000 становника био је у благом паду: са 4,9 у 2011. смањен је на 4,5 у 2025. години.
У истом периоду број разведених бракова на 1.000 становника порастао је са 1,1 на 1,5.
До 2052. очекује се смањење броја становника и већи удео старијих
Основна одлика кретања пројектованог становништва Србије у периоду од 2022. до 2052. јесте депопулација, наводи се у Статистичком годишњаку Србије који је данас објавио Републички завод за статистику и истиче да ће, према свакој од 32 варијанте пројекција, број становника 2052. године бити мањи него 2022. године.
У Србији би, према овим пројекцијама, до средине века могли да се очекују негативна стопа природног прираштаја и демографско старење становништва.
Очекује се да ће се за поменутих 30 година удео лица старих 65 и више година повећати са 21,9 одсто на 28,5 одсто.
До краја пројекционог периода коефицијент зависности старијег становништва порастао би са 34,7 одсто на 49,6 одсто.
Иако ће удео деце до 14 година у укупном становништву остати на приближно 14 одсто, у периоду од 2022. до 2052. године, посматрано у апсолутном износу, бројност ове популације смањиће се за око 25 одсто.
Процењује се да ће број деце овог узраста на крају пројекционог периода, тј. 2052. године, бити упола мањи у поређењу са бројем људи старих 65 и више година.
Као посебно важно истиче се то да ће расти удео најстаријих људи, дакле оних са 80 и више година.
Очекује се да се њихов удео у укупном становништву повећа са 4,4 одсто у 2022. години на 7,3 одсто у 2052. години.