Састанак специјалног изасланика америчког председника Стивена Виткофа и председника Русије Владимира Путина одржан је у Константиновском дворцу у Санкт Петербургу. Ово ремек дело архитектуре смештено је у Стрелни, на обали Финског залива и део је раскошног комплекса са дугом царском историјом. Осим по својој архитектури и парковима, познат је и по свечаним салама у којима се одржавају државни пријеми, међународни сусрети и преговори високих званичника.
Константиновски дворац Петар I замислио је почетком 18. века као руску верзију француског Версаја. Изградња је почела 1720. године, а дворац је касније довршен и постао резиденција великог кнеза Константина, по коме је добио име. Данас се у њему одржавају државни пријеми и међународни преговори.
Дворац, са два свечана улаза, изграђен је у барокном стилу и налази се у средишту архитектонског комплекса. Са северног улаза пружа се поглед на канал који се улива у Фински залив, док је јужни улаз окренут ка путу за Санкт Петербург. На некадашњем војном вежбалишту налази се коњанички споменик Петру Великом.
Мистерија несталих нацрта
Не завршивши изградњу, Петар I је одустао од пројекта у Стрелни. Архитекта је то доживео као огроман пораз и вратио се у Италију. Када је одлучено да се градња настави у Петергофу, откривено је да су нацрти нестали. Оригинални нацрти пронађени су у Риму тек у 20. веку.
Подводни тунел
Током обнове Константиновског дворца, централни и петербуршки листови писали су да је планирана изградња подводног тунела који би из дворца водио до Финског залива. Председник би, наводно, кроз њега подморницом "Маљутка" излазио у залив. Власти су то упорно демантовале, али су се информације, па чак и нацрти, повремено поново појављивали у штампи.
Три Константина
У време процвата имања, његов први власник био је царевић Константин, син Павла I. У 19. веку овде је са породицом живео други Константин, син Николаја I. Након њега, имање је наследио Константин Константинович, унук Николаја I. Портрети сва тројице Константина, као и чланова породица руских великих кнежева, изложени су у павиљону туристичког бироа и у некадашњим одајама палате.
Цар у улози водича
Прича се да је чувени писац и путописац Марк Твен једном приликом одлучио да посети Константиновски дворац, о чијој се лепоти много говорило. Колико се тек изненадио када га је на улазу дочекао лично цар - Николај је сам провео госта кроз дворац, испричао му његову историју и показао свечане сале за државне пријеме, као и одаје царске породице.
Легенде
Према једној легенди, Петар Први је лично засадио два џака кромпира донетог из Холандије у Стрелни. Такође, млади Михаил Љермонтов је овде први пут видео море и, одушевљен заливом, написао чувени песму "Бели се једро усамљено".
Конзуларско насеље
У оквиру комплекса изграђено је Конзуларско насеље, које чини 20 пространих двоспратних вила, површине по 1.200 квадратних метара. Споља су обликоване у стилу барока и складно се уклапају у дворски ансамбл.
Свака кућа носи име једног руског града, попут Самаре, Астрахана и Иркутска. Унутрашњост је украшена сликама и предметима примењене уметности карактеристичним за регион по коме је кућа добила име. Туристи могу да резервишу једну од ових малих палата у парку, са погледом на Балтичко море.