Климатске промене, неједнак приступ здравственој заштити и култура рада у којој се очекује стална доступност нарушавају сан широм Европе, иако је он неопходан за добро здравље.
Током сна наше тело обнавља ткива, уклања отпадне материје из мозга и учвршћује сећања, што је од суштинског значаја за добробит и здравље.
Међутим, решавање овог проблема није искључиво одговорност појединаца, упозорили су истраживачи у раду објављеном у часопису Journal of Sleep Research. Они позивају европске владе да се позабаве друштвеним и економским условима који одређују да ли људи могу довољно да спавају и да ли је њихов сан окрепљујући.
"Суочавамо се са савршеном олујом изазова за здравље сна широм Европе. Људи знају да је сан важан, али мали број њих препознаје у којој мери се фактори попут климатских промена, технологије, сменског рада, урбаног окружења и дезинформација удружују и утичу на квалитет сна, рекла је у једна од водећих ауторки рада.
Због тога аутори позивају да се напусти приступ усмерен искључиво на појединца и прелазак на координисано деловање на нивоу система, које обухвата јавне политике, здравствену заштиту, образовање, привреду и планирање животне средине, како би се решили главни проблеми који отежавају квалитетан ноћни сан.
Према анализи, главни изазови су климатске промене и урбано окружење, неједнак приступ медицини сна, брзо ширење дигиталних здравствених технологија, дезинформације на интернету и култура сталне повезаности која оставља све мање времена за одмор.
Посао као део проблема
Европска привреда која функционише 24 сата дневно такође ствара све већи притисак на сан. Радници у сменама, здравствени радници, запослени у саобраћају и људи са несигурним облицима запослења често имају ограничену контролу над својим распоредом. Истовремено, рад на даљину и поруке које стижу ван радног времена замагљују границу између професионалног и приватног живота.
У извештају се наводе процене да се 21 одсто запослених широм Европе бави радом по сменама, док ноћне смене представљају посебан изазов за природни циклус спавања и будности организма.
Истраживачи заговарају снажнију заштиту радника, предвидљивије распореде, боље системе за управљање умором и радне праксе које штите време намењено одмору.
Климатске промене и неједнакост
Међу бројним еколошким, технолошким и друштвеним притисцима који људима отежавају спавање, раст температуре издваја се као посебан проблем.
Европа је континент који се најбрже загрева на свету, а све топлије ноћи могу да ометају способност тела да се расхлади, одлажући успављивање и изазивајући чешћа буђења. Загађење у градовима, бука саобраћаја и вештачко осветљење ноћу додатно погоршавају проблем, док климатска анксиозност и екстремни временски догађаји могу додатно да наруше ментално здравље и сан.
Последице неће бити једнаке за све. Људи који живе у слабо изолованим домовима, они који не могу да приуште расхлађивање просторија и они који живе у пренасељеним становима теже успевају да обезбеде угодне услове за спавање, преноси Јуроњуз.
Технологија представља још један изазов. Носиви уређаји и апликације за праћење сна могли би да помогну људима да препознају потенцијалне проблеме и омогуће лекарима да прате пацијенте на даљину, нарочито у руралним подручјима са ограниченим приступом специјалистима.
Ипак, потрошачки уређаји нису нужно довољно прецизни за дијагностиковање поремећаја сна, а њихови резултати могу да изазову непотребну забринутост.
У раду се издваја и појава названа "ортосомнија", која описује претерану опседнутост постизањем наводно савршених резултата мерења сна. Истраживачи упозоравају и на трендове на друштвеним мрежама, попут "тренда оптимизације сна" (sleepmaxxing), који могу да подстакну круте рутине, недоказане методе и претерано самопраћење.
У међувремену, инфлуенсери на интернету и алати вештачке интелигенције могу да шире обмањујуће здравствене савете, отежавајући људима да разликују научне доказе од комерцијалних промоција.