"Аљонка" - најпознатија девојчица Русије
Историја једне од најпознатијих руских чоколадица, "Аљонке" почела је давне 1964. године, када је на једном од састанака на тему пољопривреде, разматрана могућност прављења укусне млечне чоколаде која би била доступна сваком грађанину Совјетског Савеза. Пред совјетске кондиторе стављен је тежак задатак: да направе чоколадицу изврсног укуса по приступачној цени.
Две године до савршене рецептуре
Фабрике кондиторских производа су брже боље приступиле изради чоколада - ипак је захтев дошао са самог врха, из ЦК КПСС (Централног Комитета Комунистичке Партије Совјетског Савеза), али дуго ни једна фабрика није успевала да прилагоди однос састојака и направи идеалну рецептуру: те су стављали превише млека, па чоколада није била довољно чврста, те премало, па није имала млечни укус, те је шећера било исувише - толико да "трну зуби". Две године од првог покушаја, идеални рецепт за млечну чоколаду "родио" се у фабрици "Красни Октјабр" ("Црвени Октобар"), тада је и настала чоколада "Аљонка", која је постала један од најпрепознатљивијих брендова СССР-а и која и данас краси полице супермаркета широм света.
Ипак, нову рецептуру истовремено су кренуле да примењују још две фабрике - "Рот Фронт"и фабрика "Имени Бабајева": на паковању "Бабајевске" чоколаде била је девојчица са плавом марамом, док је "Рот Фронтовска" имала две варијанте паковања – девојчица са кантицом за воду и девојчица са куцом и зеком.
Данас се "Аљонка" производи у серијама од по 200 хиљада табли дневно, а рецептура је од самог почетка непромењена: млеко у праху - 20 процената, шећер - 35, уље какаа - 15 процената, какао у праху и емулгатор лецитин – никакви додаци и ароматизатори нису улазили у први, оригинални рецепт, а то је и разлог због чега је рок трајања ове чоколадице само три месеца од датума производње.
"Деца у СССР имају срећно детињство!" - конкурсом у новинама до идеје за паковање.
Историја назива "Аљонке" до данас је мистерија - према једној верзији, претпоставља се да је у изради рецепта учествовала девојка по имену Аљона, према другој названа je у част Јелене (ћерке руског космонаута Јурија Гагарина), док трећа верзија каже да је у част још једне Јелене (ћерке Валентине Терешкове). Испрва је замисао била да се чокалада назове "Аљонушка", а да на њеном паковању буде приказана позната репродукција сликара Виктора Васњецова, ипак, "Красни Октјабр" предухитрила је друга фабрика, за шта је и скупо платила: када су партијски лидери угледали паковање чоколаде на коме је приказана босонога девојка незадовољно су узвикнули: "У Совјетском Савезу деца имају срећно детињство, а ова девојка је боса!"
Без икакве идеје шта да стави на паковање, фабрика "Красни Октјабр" расписала је конкурс у новинама "Вечерња Москва": тражи се слика мале девојчице за илустрацију за паковање чоколадице. Након многобројних пристиглих у редакцију фотографија, избор је пао на Елену Геринас, осмомесечну ћерку уметника и фоторепортера Александра Геринаса, који је у слободно време волео да слика.
Током историје популарне чоколадице, дизајнери су неколико пута покушавали да мењају изглед паковања, па су тако девојчицу са слике "облачили" у капутиће, "плели" јој кикице, "шетали" по Москви, па чак јој и "нашли" другара Кузју, али сваки нови покушај да се промени дизајн био је осуђен на пропаст - народ је и даље волео девојчицу са буцкастим обрашчићима са оригиналне амбалаже. Међутим, 2000. године девојчица са слике, сада већ четрдесетогодишња жена, упутила је захтев суду, тражећи компензацију за коришћење њеног лика, што је суд након двогодишњег процеса категорички одбио: захваљујући уметнику Николају Маслову који је променио боју очију у односу на оригиналну фоторафију, на којој су оне биле смеђе.
