Чувени холандски сликар је можда приказао стварно небо које је посматрао у зору 22. јула 1889. године, месец дана касније него што се уобичајено наводи као време настанка слике, према новој студији.
У то време Ван Гог је боравио у азилу у Сен Реми де Провансу, где се сам пријавио након низа менталних криза. Истраживачи из Јужне Кореје тврде да се распоред небеских тела на слици поклапа са оним који је уметник могао да види са прозора азила у јулу.
Како су астрономи покушали да утврде датум настанка слике
Досадашње датирањее "Звездане ноћи" на јун 1889. године заснива се, између осталог, на писму које је Ван Гог око 18. јуна послао брату Теу, у којем помиње "нову студију звезданог неба". На то датирање утицала је и претпоставка да је уметник након менталног слома у јулу био неспособан да слика недељама.
Аутори нове студије сматрају да се овај закључак ослања и на претпоставку да распоред небеских тела на слици не одговара ономе што би се у јужној Француској могло видети у јуну.
Да би проверили своју теорију, истраживачи су најпре идентификовали гребен југозападно од азила и упоредили Ван Гогову ранију скицу са стварним пејзажом. Она је показала да је уметник нацртао изненађујуће узак исечак призора.
"Стајао сам тамо где је Винсент стајао 130 година раније", рекао је Елајџа Џонг-хјун Ким, први аутор студије и астроном са Универзитета Кјунг Хи у Јонгину, у Јужној Кореји.
Тим је затим помоћу астрономског софтвера реконструисао изглед неба у зору сваког дана током јуна и јула 1889. године. Пошто се на слици Месец налази изнад Венере, истраживачи су тражили датуме када су се та два небеска тела налазила у таквом положају, уз услов да се уклопе у уски део неба.
Пронашли су три могућа датума, а 22. јул се најбоље поклопио са приказом на слици: Танки полумесец, Венера и звездано јато Хијаде били су распоређени на сличан начин.
Ким је објаснио да су истраживачи користили геометрију облика и статистичке методе како би измерили сличност између распореда звезда на слици и стварног неба. Аутори, међутим, признају да резултати нису коначни и да је Ван Гог можда комбиновао призоре које је посматрао током више ноћи.
Музеј Ван Гога остаје при датуму из јуна
Музеј Ван Гога у Амстердаму, који није учествовао у истраживању, саопштио је да његови стручњаци сматрају да је "Звездана ноћ" ипак настала у јуну 1889. године.
Према њиховом објашњењу, Ван Гог је слику насликао на платну које је добио почетком јуна, а 2. јула послао је брату Теу цртеж заснован на њој. Музеј такође наводи да је уметник око 22. јула доживео тежак нервни слом због којег више од месец дана није могао да слика.
Портпарол музеја истакао је да Ван Гог није био опседнут потпуно тачним приказивањем стварности, због чега се положаји небеских тела на слици не могу сматрати поузданим доказом о датуму њеног настанка.
И други астрономи оспоравају нову студију
Доналд Олсон, професор емеритус физике и астрономије на Државном универзитету Тексаса, такође је изразио сумњу у закључке истраживача. Он сматра да положаји Венере и звезданог јата Хијаде на слици не одговарају њиховим израчунатим положајима на небу.
Олсон је оспорио и претпоставку да је Ван Гог посматрао само узак део неба. Према његовим речима, такав угао посматрања није у складу са ширим видним пољем потребним да би се приказала заобљена брда и литице које се виде на "Звезданој ноћи".
Аутори студије, с друге стране, наводе да се њихови закључци не заснивају само на положајима Венере и Хијада, већ и на распореду звезда на слици.
Ким је додао да претпостављају да је Ван Гог спојио запажања из више ноћи у један призор. Та могућност, према његовим речима, није далеко од Олсоновог тумачења "Звездане ноћи" као композиције састављене од више призора.
Истраживачи су такође истакли да су и датум Ван Гогове скице и датум његовог менталног слома закључци које су извели уредници његових писама, чиме су додатно довели у питање основе досадашњег датовања слике, преноси "Гардијан".