Научници са руског Универзитета "Сеченов" повезали су постковид компликације и могућу активацију успаваних ћелија рака са дуготрајним задржавањем компоненти вируса SARS-CoV-2 у ткивима унутрашњих органа, укључујући срце, плућа, органе за варење и репродуктивни систем. Истраживање је детаљније спроведено након што су трагови коронавируса пронађени у плућима једног пацијента чак 35 месеци након прележане инфекције, преноси агенција ТАСС.
У извештају се наводи да су истраживачи открили РНК и протеине коронавируса у плућима, органима за варење, срцу и ендометријуму (унутрашњој слузокожи материце) месецима, па чак и годинама након инфекције.
Научници су анализирали ткива добијена током операција и обдукција. Користећи ПЦР и имунохистохемијске методе, открили су РНК коронавируса, као и његов шиљасти протеин и нуклеокапсидни протеин. Налази указују на то да би дуготрајно задржавање вирусних компоненти могло да буде један од узрока постковид синдрома, уз аутоимуне реакције.
Вирусне компоненте пронађене су у неколико типова ћелија, а поремећаји у њиховом функционисању могу да допринесу хроничној упали, оштећењу крвних судова и недовољном снабдевању ткива крвљу.
Промене у плућима и могућа веза са раком
Међу откривеним оштећењима плућа биле су хронична опструктивна болест плућа, интерстицијална упала плућа и тешка фиброза. Једна пацијенткиња развила је плућну алвеоларну протеинозу након поновне инфекције коронавирусом, али се опоравила после лечења.
Истраживачи су испитивали и могућу повезаност ковида 19 са напредовањем рака. Код пацијената са раком плућа вирусне компоненте откривене су и у туморским и у ендотелним ћелијама, које облажу унутрашњост крвних судова.
Утврђено је да су аденокарциноми плућа код особа које су преболеле ковид 19 имали повећан ниво матичних ћелија рака. Та појава повезана је са ризиком од метастаза и отпорношћу тумора на хемотерапију.
Патолошкиња Елена Шчелокова навела је да постоји хипотеза према којој коронавирус подстиче прелазак матичних ћелија рака из успаваног у активно стање. Истраживачи претпостављају да SARS-CoV-2 може да утиче на развој тумора мењањем ћелијских сигналних путева. Ипак, потребна су додатна истраживања како би се ова хипотеза потврдила, укључујући поређење стања пацијената оболелих од рака пре и после ковида 19.
Последице и у органима за варење и срцу
Трагови коронавируса пронађени су и у ћелијама желуца, црева и јетре. У ткивима органа за варење стручњаци су уочили упалне промене и подручја некрозе, односно одумирања ткива. Међу откривеним обољењима били су стеатоза и стеатохепатитис јетре, гастритис, ерозије и чиреви желуца, хронични лимфоцитни колитис и оштећења панкреаса.
Научници наводе да је инфекција коронавирусом можда допринела напредовању већ постојећих болести органа за варење. Код пацијената са аденокарциномом желуца и дебелог црева приметили су повећан број и активност матичних ћелија рака, слично променама уоченим код рака плућа.
Промене су откривене и у срчаном ткиву. Неки пацијенти развили су миокардитис, упалу срчаног мишића, и срчану инсуфицијенцију након инфекције.
Постковид миокардитис карактерише оштећење ендотела крвних судова, што нарушава проток крви до срчаног мишића. Због тога симптоми могу да подсећају на коронарну артеријску болест.
Научници објашњавају да миокардитис повезан са коронавирусом има специфичне карактеристике, јер вирус може да оштети ендотел, унутрашњи слој крвних судова, и наруши њихову способност да снабдевају ткива крвљу и хранљивим материјама. Због тога симптоми постковид миокардитиса могу да подсећају на коронарну артеријску болест, па је прецизна дијагностика неопходна за избор одговарајуће терапије.
Пацијенти који су преболели ковид 19 требало би да прођу темељан преглед пре операције на срцу. Уколико упала потраје, постоји ризик да се уграђени залистак неће правилно причврстити.
Могући утицај на репродуктивно здравље
Истраживачи су открили и да SARS-CoV-2 може дуго да се задржи у ткиву ендометријума и да допринесе развоју поремећаја који могу да доведу до неплодности код жена.
"С обзиром на то да значајан део оних који су се опоравили од ковида 19 чине млади људи, важно је обратити пажњу на своје репродуктивно здравље у првим месецима након болести и на дужи рок", рекла је Татјана Демура, директорка Института за клиничку морфологију и дигиталну патологију на Универзитету "Сеченов".
Научници препоручују праћење здравственог стања чак и након благог облика инфекције коронавирусом. Посебну пажњу требало би да обрате особе са већ постојећим здравственим проблемима, јер су најтежа оштећења плућа уочена код пацијената са хипертензијом, коронарном болешћу срца, гојазношћу и дијабетесом.
Гастроскопија може да помогне у откривању упалних промена у желуцу, док компјутеризована томографија (ЦТ) може да открије патолошке процесе у плућима. Рана дијагноза и лечење могу да спрече развој озбиљних компликација.
Према речима истраживача, даља испитивања механизама који омогућавају компонентама SARS-CoV-2 да опстану у организму могла би да помогну у разјашњавању узрока постковид компликација и развоју циљаних метода лечења.