У Србији годишње од карцинома оболи више од 41.000 људи, а више од 20.000 пацијената годишње умре од рака. Мушкарци најчешће оболевају и умиру од карцинома плућа и бронха, затим дебелог црева, ректума, простате. Код жена малигни тумор је најчешће локализован на дојци, бронху и плућима и дебелом цреву и ректуму.
"Злоћудни тумор бронхија и плућа је трећи најучесталији основни узрок смрти у 2025. години. Претходних година био је на четвртом месту. У Србији је 2025. умрло 95.247 особа. Водећи узроци смрти припадају болестима система крвотока и малигним болестима", наведено је у Здравствено-статистичком годишњаку који је овог месеца објавио Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
Од карцинома плућа годишње оболи око 7.000 пацијената, док око 5.000 људи изгуби битку са том болешћу. Лекари кажу да је реч о врло подмуклом карциному, који не даје скоро никакве симптоме у раној фази. Знаци болести су углавном неспецифични и неодређени па се болест обично касно открије. Најчешће се јавља кашаљ, малаксалост, замор, губитак тежине, искашљавање крви. Пацијенти се обично обрате лекару када је болест већ узнапредовала и када више не може да се оперише. То је један од основних разлога велике смртности.
Доц. др Зоран Андрић, медикални онколог и начелник Одељења медикалне онкологије у КБЦ Бежанијска коса каже за РТ Балкан да инциденца карцинома плућа у Србији расте из године у годину и да је један од разлога – пушење.
"Узрок пораста броја оболелих је вероватно и то што није уведена забрана пушења. У земљама западне хемисфере, где је уведена забрана пушења пре деценију и више, уочен је пад броја оболелих од карцинома плућа. Код нас, на жалост, расте број оболелих и умрлих", рекао је он.
Наглашава да се болест углавном открива у касној фази, када није могућа операција и када је смањен маневарски простор лекара у лечењу.
"Раније смо само 10-20 одсто карцинома плућа откривали у раној фази. Сада је то повећано на око 30 одсто, захваљујући скрининг програму који је уведен у нашој земљи", истакао је др Андрић.
Скрининг програм на рано откривање карцинома плућа спроводи се у Клиници за плућне болести УКЦ Србије, Институту за плућне болести Војводине, у Нишу, Крагујевцу. Препоручује се да га на сваких пет година раде пушачи, старији од 50 година, који у ужој породици имају неког ко је оболео од карцинома плућа.
"Скрининг се ради нискодозним скенерима, намењеним само за те сврхе. То су скенери који много мање зраче од класичних скенера који се користе у дијагностици", појашњава др Андрић.
Скрининг програм на карцином плућа у Војводини уведен је 2020. године, али је пуна примена почела тек након пандемије вируса корона. Ефекте скрининга лекари очекују након пет година примене.
Прим. др Горан Стојановић, руководилац Клинике за пулмолошку онкологију у Институту за плућне болести у Сремској Каменици рекао је раније за РТ Балкан да је за пет година на територији Војводине урађено више од 15.000 прегледа нискодозним скенерима, а обухваћено је око 10.000 људи.
У Клиници за пулмологију УКЦ Србије већ две године ради се програм скрининга за рано откривање рака плућа у оквиру пројекта Министарства здравља. Крајем августа ове године изашли су са податком да је кроз програм прошло скоро 5.000 грађана.
За скрининг могу да се пријаве грађани старији од 50 година који имају најмање 30 година пушачког стажа. У Београду заказивање се може обавити на број телефона 066/267-268.