Нови софтверски модул омогућава великим језичким моделима и дигиталним асистентима да испољавају различите особине личности, емоције и расположења. Њихове реакције мењају се у зависности од комуникације са људима, захваљујући систему дигиталних "хормона" и "неуротрансмитера". Модул су развили научници са Самарског универзитета "Корољов", преноси агенција ТАСС.
За разлику од великих језичких модела који могу да изразе одређене емоције, овај систем користи више параметара који електронски опонашају функционисање људских хормона и неуротрансмитера. На тај начин понашање виртуелног саговорника може да се мења у зависности од тока разговора и претходних искустава.
Како дигитални "хормони" утичу на понашање вештачке интелигенције
Свака реченица коју корисник изговори током разговора са роботом пролази кроз софтверски модул и добија процену која утиче на нивое дигиталних "хормона" и "неуротрансмитера". Систем може и унапред да повећа или смањи ниво одређених компоненти, мењајући њихову комбинацију и омогућавајући мешање различитих емоција. Такође може да учини да језички модел делује више мушки или женски.
Према речима Романа Олина, руководиоца пројекта, понашање виртуелног саговорника мења се на основу интеракција и искуства које акумулира током разговора.
На пример, оштра или нетактична примедба може да изазове раздражљивост код језичког модела, док поновљени сукоби могу да повећају његову унутрашњу опрезност. С друге стране, изрази подршке и добре воље постепено могу да обнове поверење. Једноставно извињење, међутим, не мора да буде довољно да промени реакцију након увредљивих речи.
Систем може да симулира и сложеније емоционалне реакције, попут радости праћене прикривеном тугом или наклоности која траје и након увреде. Те промене одражавају се на начин говора, степен отворености и спремност виртуелног саговорника да настави комуникацију, дајући одговорима вештачке интелигенције препознатљивије карактерне особине.
Где би нови систем могао да се користи
Према наводима научника, овај развој могао би да буде користан у областима у којима су емпатија, саосећање и повратне информације током комуникације посебно важни.
Софтверски модул има и интерфејс који приказује промене унутрашњих параметара. То омогућава визуелно праћење начина на који појединачне реченице утичу на каснији ток разговора између човека и робота.
Програмери наводе да систем може да ради са било којим језичким моделом или дигиталним асистентом, чак и без интернет конекције.
Прототип софтверског модула већ је тестиран, а наредни кораци подразумевају унапређење његове дигиталне "хормонске позадине" додавањем нових компоненти. Научници наводе да им сличан развој раније није био познат нигде у свету и да намеравају да наставе истраживања у овом правцу.