Климатске промене су постале хронична глобална здравствена ванредна ситуација, чији се ризици и последице убрзано повећавају од ступања на снагу Париског споразума 2016. године, наводи се у најновијем извештају часописа "Лансет". Аутори позивају Светску здравствену организацију (СЗО) и Уједињене нације да званично прогласе глобалну здравствену ванредну ситуацију због климатских промена.
Према њиховој оцени, такав потез омогућио би прелазак са спорих, добровољних обавеза на обавезно и координисано управљање кризом. То би подразумевало јачање здравственог надзора и система раног упозоравања, брзу мобилизацију ресурса, успостављање правно обавезујућих механизама одговорности и увођење превентивних мера за заштиту јавног здравља.
Аутори извештаја истичу да је таква реакција неопходна јер расте број људи изложених ризику. Како становништво расте и стари, све више људи је угрожено него пре десет година, што повећава обим и хитност мера прилагођавања климатским променама.
Подаци показују да су се од ступања на снагу Париског споразума здравствени ризици повезани са климом не само повећали већ су се и убрзали у више области у поређењу са претходном деценијом. То укључује ризике повезане са врућином, учесталост суша, екстремне падавине и климатске услове погодне за преношење денге. Према ауторима, постојеће мере нису довољне да заштите јавно здравље.
Супер Ел Нињо могао би да однесе више од 850.000 живота
Климатски феномен Супер Ел Нињо могао би да доведе до више од 850.000 додатних смртних случајева повезаних са екстремним врућинама широм света од јуна 2026. до марта 2027. године. Највећи број жртава очекује се у Нигерији, Индији и Индонезији, показује пројекција америчке истраживачке организације "Climate Impact Lab".
Према процени истраживача, само у периоду од октобра 2026. до марта 2027. могло би да буде забележено више од 373.000 додатних смртних случајева услед врућина. Нигерија, Индија и Бразил могли би да чине трећину укупног броја жртава у том периоду.
Према проценама, Нигерија би могла да буде најтеже погођена, са више од 56.000 додатних смртних случајева повезаних са врућинама у наредних шест месеци, док се у Индији очекује око 55.200 жртава. Следе Индонезија са процењених 29.300 смртних случајева, Бразил са 19.500 и Судан са 14.700.
Истраживачи су процене засновали на поређењу очекиване смртности током актуелног Ел Ниња са просечним условима у периоду од 1996. до 2005. године. Такве прогнозе омогућавају да се утврде подручја са највећим ризиком и властима пружају прилику да реагују пре него што дође до губитка људских живота.
Ел Нињо је од јуна 2026. већ допринео смрти око 484.500 људи широм света, према анализама.
Рекордно загревање Пацифика и последице широм света
Ел Нињо је климатски феномен повезан са неуобичајеним загревањем површинских вода у тропском делу Тихог океана. У области Нињо 3.4, у централном и источном екваторијалном Пацифику, температура мора је током недеље од 18. до 24. октобра била за 3,4 степена Целзијуса виша од уобичајене, што је, према наводима из извештаја, рекордно одступање.
Према Светској метеоролошкој организацији, феномен би између новембра и јануара могао да достигне интензитет знатно већи од уобичајеног за Ел Нињо.
Климатске промене већ повећавају смртност и ризик од болести
Упркос напорима да се успори глобално загревање, емисије гасова са ефектом стаклене баште и даље достижу рекордно високе нивое, а могућност да се избегну потенцијално катастрофалне последице брзо смањује.
У "Лансет" ивештају се наводи да је последњих 11 година било најтоплије у историји, док је годишњи број смртних случајева повезаних са врућином порастао за скоро 36 одсто током последњих деценија. Само у 2023. години врућина је била повезана са рекордних 710.000 смртних случајева, а више од 70 одсто њих може се приписати климатским променама изазваним људским деловањем.
Климатске промене такође стварају повољније услове за преношење болести које преносе комарци и други инсекти, укључујући денгу и Зику. Екстремни временски услови и шумски пожари додатно угрожавају људско здравље, посебно међу рањивим становништвом и у регионима са ограниченим капацитетима за реаговање на климатске последице.
Због тога аутори извештаја позивају на хитну промену приступа, укључујући глобалну забрану истраживања и експлоатације нових фосилних горива и потпуно укидање производње енергије из угља до 2035. године. Они сматрају да су одлучније мере неопходне како би се заштитили здравље и опстанак садашњих и будућих генерација, преноси "Јуроњуз".