Е-спорт је облик такмичења у видео-играма у којем се појединци или тимови надмећу по утврђеним правилима, често на професионалном нивоу и пред публиком, а посебно је популаран међу младима.
Чак 300 милиона деце широм света бави се е-спортом или учествује у такмичарском игрању. Она се могу суочити са поремећајима сна, проблемима са мишићима и зглобовима, сексизмом, анксиозношћу, узнемиравањем на интернету и депресијом. Поред тога, интензивни тренинзи могу им оставити и мање времена за школу, породицу и пријатеље, према извештају британске организације "Спасите децу".
Е-спорт деци пружа узбудљиве могућности, али да учешће у њима не сме да буде на штету њихових права, добробити и развоја, истакли су аутори. "Како индустрија наставља да расте, деца морају бити препозната прво као деца, а затим као такмичари", наводи се у извештају. Аутори такође позивају да се деца укључе у доношење одлука и да им се омогући безбедно учешће, развијање талената и уживање у играма без излагања штети.
Аутори извештаја упозоравају да деца која улазе у организована такмичења могу бити изложена очекивањима каква постоје у професионалном спорту, а да притом немају одговарајућу заштиту прилагођену свом узрасту и развоју.
Недостатак заједничких стандарда за тренинге и одмор
Дуготрајно седење, недовољне паузе и распореди тренинга који ремете сан, физичку активност и школске обавезе неки су од проблема на које извештај указује. Дуге сесије играња и неправилно држање тела могу допринети боловима у врату, раменима и зглобовима, због чега се истиче потреба за бољим смерницама о положају тела и организовању тренинга.
Посебан проблем представља сан. Касноноћно играње и захтеви такмичења могу да наруше одмор, што утиче на когнитивне способности, регулисање расположења и опште благостање.
Због недостатка заједничких стандарда остаје отворено питање ко је одговоран за то да такмичарско играње буде у складу са физичким и психолошким развојем деце.
Ипак, извештај не представља све аспекте е-спорта негативно. Многи професионални играчи наводе да имају задовољавајући ниво физичке активности, док они са вишим рангом често посвећују више пажње кондицији. Играчи такође могу да усвоје здраве навике у исхрани и другим областима живота.
Ментално здравље под притиском такмичења
Поред физичких последица, извештај указује и на психолошке притиске којима су млади играчи изложени.
"Захтевна природа е-спорта може створити значајне изазове за ментално здравље младих е-спортских такмичара", наводи се у документу.
Стрес, анксиозност и депресија могу бити додатно погоршани интензивном конкуренцијом и ограниченим приступом одговарајућој подршци. Ризике повећавају и сексизам и узнемиравање на интернету.
Млади играчи често комуницирају са публиком путем четова у играма, заједница на платформи Дискорд, платформи за пренос уживо Твич, Јутјуба и друштвених мрежа. Ови канали могу им помоћи да изграде заједницу и јавни профил, али их истовремено излажу сајбер малтретирању и нарушавању приватности.
Колико је проблем распрострањен илуструје анализа ћаскања током 302 сегмента играња које је извело 20 најпопуларнијих корисника на Твичу, једној од најпопуларнијих платформи за е-спорт и стримовање садржаја о играма. Према резултатима наведеним у извештају, 62 одсто стримова садржало је сексистички језик, 37 одсто расистички језик, 84 одсто језик који је вређао девојке, а 97 одсто насилан језик.
Неке е-спорт федерације и тимови захтевају да запослени прођу обуку за пружање прве помоћи у области менталног здравља, али таква пракса није широко заступљена у индустрији. Извештај упозорава и да млади играчи могу бити изложени јавности пре него што стекну довољно искуства и подршке за суочавање са критикама на интернету, интервјуима и преносима уживо.
Проблеми постоје и на догађајима уживо, где млади играчи могу бити изложени ризицима уколико нема одговарајућег надзора. Организација "Спасите децу" зато позива индустрију да права и добробит деце стави у средиште развоја е-спорта, уместо да их подређује такмичарским циљевима, преноси "Јуроњуз".