Након исцрпљујућег дана теже нам је да се бавимо активностима које захтевају напор, планирање и самоконтролу. С друге стране, активности које доносе брзо задовољство без много труда постају посебно привлачне, објашњава психолог Ксенија Герасимова.
Постоји и психолошка страна овог проблема - ако је човек током целог дана испуњавао обавезе, придржавао се распореда и решавао туђе проблеме, увече жели да осети да барем део времена припада искључиво њему, пише Комсомољска правда.
Зато је задржавање уз серије, игрице и куповину са интернета често знак да нам је преко потребан квалитетан одмор и могућност да током дана самостално располажемо својим временом.
Како функционише слатка замка
Серије, видео-игрице и ноћна куповина на интернету функционишу по сличном механизму. Све ове активности вешто активирају систем награђивања у нашем мозгу, у којем важну улогу има хормон допамин.
Највише нас, притом, привлачи фактор непредвидивости. Не знамо шта ће се догодити у следећој епизоди, који бонус ћемо добити у игрици или какав ћемо леп предмет угледати када прелистамо страницу каталога.
Савремена индустрија дигиталне забаве веома је добро научила како да активира управо оне механизме који нас задржавају пред екраном. Епизоде се саме настављају, циклуси у игрицама су што краћи, а препоруке су прилагођене сваком кориснику. Уморном човеку преостаје само да све то "упија".
Сценаристи и редитељи су, осим тога, и врсни примењени неуробиолози. Они мајсторски користе cliffhanger - завршавају епизоду у најдраматичнијем и најузбудљивијем тренутку, остављајући главно питање без одговора.
У том тренутку наш мозак тренутно реагује на недовршену радњу и неизвесност. Тако "прогутамо" неуробиолошку удицу и остајемо испред екрана до јутра.
Ноћна куповина на интернету такође може да буде варљива. Када нам недостаје сна, теже процењујемо ризике, па куповина постаје начин емоционалне компензације.
Илузија одмора и зачарани круг
Иако нам гледање серија и играње игрица привидно помажу да се ослободимо стреса, ове активности пред спавање заправо повећавају менталну и емоционалну узбуђеност и нарушавају квалитет сна. Касно одлажење на спавање отежава опоравак организма, повећава умор и може да допринесе појачаном стресу, анксиозности и депресивним симптомима. Тако настаје зачарани круг у којем умор подстиче потребу за дигиталном забавом, а она додатно погоршава одмор.
Шта урадити
Уместо телефона, пред спавање треба бирати активности које помажу опуштању, попут шетње, читања, разговора са блиским људима, туширања или лаганог истезања. Препоручује се и увођење вечерњих ритуала, попут пригушивања светла и записивања обавеза за наредни дан. Серије, игрице и куповина нису проблем сами по себи, већ онда када постану једини начин за ослобађање од стреса и почну да нарушавају сан.