Океани покривају око 71 одсто Земљине површине и садрже између 97 и 98 одсто укупне воде на планети. Иако морска вода због високог садржаја соли није погодна за пиће, пољопривреду и већину индустријских потреба, њен хемијски састав има важну улогу у бројним геодинамичким процесима и у животу организама у океанима.
Начин на који морска вода испарава могао би да утиче и на разумевање промена састава Светског океана услед глобалног загревања. Међународни тим научника, у којем су учествовали и истраживачи са руског Тјуменског државног универзитета, описао је механизам испаравања морске воде при повишеним температурама. Резултати истраживања могли би да допринесу и развоју ефикаснијих технологија за уклањање соли из воде.
Како наводе истраживачи, испаравање повећава концентрацију соли у морској води и утиче на топлотни биланс планете. Када се из капљица аеросола изнад површине слане воде формирају кристали соли, они преламају и расејавају сунчеву светлост, што може додатно да утиче на температурне промене.
"Испаравање Светског океана доводи до повећања концентрације соли у води и утиче на термални баланс целе планете. Када се кристали соли формирају од капљица аеросола изнад површине слане воде, они активно преламају и расејавају сунчеву светлост, што може довести до даљег повећања температурне нестабилности", објаснио је Александар Федорец, један од аутора студије, преноси "РИА Новости".
Шта се дешава са капљицама слане воде на високим температурама
Током експеримента научници су посматрали како готово идентичне капљице раствора соли, чији је састав био сличан морској води, падају кроз претходно загрејан ваздух. Када је температура околине достигла око 60 степени Целзијуса, вода је брзо испаравала, а на површини капљица почели су да се формирају кристали соли. Преостала влага затим се потискивала у празнине између кристала.
Федорец је објаснио да су шупље честице соли, са отворима у својим љускама, и раније уочаване. Међутим, овај експеримент је први у којем су забележене нагле промене путање падајућих поликристала соли. До њих је дошло услед млаза водене паре који излази из честице током сушења.
Могућа примена у заштити од пожара
Откриће научника могло би да има и практичну примену у заштити од топлотног зрачења током пожара.
"Ово запажање може сугерисати како ефикасније користити морску воду за стварање капљичних завеса које штите околину од топлотног зрачења током пожара", навео је Федорец.
Ипак, научник је упозорио да приликом употребе морске воде за гашење пожара треба узети у обзир и додатну топлоту која се ослобађа током кристализације соли из раствора. Истраживање би, осим тога, могло да допринесе бољем разумевању начина на који се састав океана мења са порастом температуре на Земљиној површини.