Идеја да велики део интернет садржаја не стварају људи некада је сматрана теоријом завере, али данас све више добија упориште у стварности. Уместо мреже преплављене лажним налозима и координисаним активностима тајанствених организација, све више се говори о такозваном "зомби-интернету" - простору у којем аутоматизовани системи обављају различите задатке у име својих корисника.
Такав интернет није ни потпуно мртав ни потпуно жив. Он мења начин функционисања веба, али и односе у стварном свету, који све више зависе од дигиталних платформи.
Аутоматизовани системи све више преузимају интернет
Идеја о "мртвом интернету" заснива се на претпоставци да велики део онлајн комуникације није спонтан нити потиче од стварних корисника, већ да га креирају компаније и друге организације ради утицаја на публику и промоције производа.
Развој технологије учинио је да ова теорија добије ново упориште. Према подацима компаније "Клаудфлер" (Cloudflare), која се бави интернет инфраструктуром, у јуну је први пут забележено да је саобраћај који стварају ботови надмашио онај који потиче од људи.
Та промена наступила је раније него што се очекивало, изјавио је директор компаније, који је првобитно предвиђао да ће до тога доћи крајем или почетком 2027. године. Убрзању је допринео све већи број аутономних агената.
Ипак, аутоматизовани системи нису новина на интернету. Претраживачи, попут Гугла, већ дуго користе програме који самостално обилазе веб-странице и прикупљају информације за потребе претраге.
Оно што се мења јесу њихове могућности: од система који углавном прикупљају податке постали су алати способни да самостално извршавају различите задатке. Након ботова који су аутоматски објављивали садржаје на друштвеним мрежама, нови талас развоја доносе алати вештачке интелигенције и аутономни агенти.
Аутономни агенти постају лични дигитални асистенти
Аутоматизовани системи више нису само алати великих технолошких компанија, већ су све доступнији појединачним корисницима. Захваљујући развоју вештачке интелигенције, лични агенти могу самостално да обављају сложене задатке у име људи, често без њиховог непосредног учешћа.
Последњих месеци компаније ОпенАИ и Мета представиле су такозване личне агенте - системе вештачке интелигенције намењене појединачним корисницима. Они функционишу попут личних асистената који су стално доступни и могу да преузму обављање сложених и дуготрајних задатака.
Испоставља се да је једна од најчешћих активности за које се користе куповина. "Мета" је у првим пословним резултатима након представљања асистента са вештачком интелигенцијом Мјуз навела да је куповина међу најчешћим начинима његове употребе. Више од четвртине корисника који су куповали уз помоћ тог система у просеку је потрошило више од 200 долара, пише The Independent.
Интернет платформе ограничавају приступ ботовима
Све већи аутоматизовани саобраћај приморава интернет платформе да мењају правила приступа. Тако је Редит најавио да ће за прегледање садржаја убудуће првенствено бити потребна пријава на налог, како би имао већу контролу над корисничким подацима које користе компаније за развој вештачке интелигенције.
Овај потез, који је образложен и падом посећености платформе, могао би да буде наговештај ширег тренда - ограничавања приступа интернет садржајима и увођења провера којима би се разликовали људи од ботова. Ипак, како све више људи користи аутономне агенте за активности на мрежи, биће све теже утврдити ко заправо стоји иза њих.
Ко заправо купује - човек или машина
Све већа употреба аутономних агената могла би да промени интернет трговину. Поставља се питање да ли ће компаније моћи да утичу на њихове препоруке и усмеравају купце ка одређеним производима и продавцима.
Додатни проблем представља могућност злоупотребе, попут куповине великих количина улазница помоћу ботова ради касније препродаје по вишим ценама. Док је у таквим случајевима релативно лако препознати превару, код личних агената граница између легитимне куповине и аутоматизоване активности постаје нејаснија.
Због тога ће један од главних изазова бити проналажење поузданог начина да се утврди ко стоји иза активности на интернету - стварни корисник или аутоматизовани систем.