Око 240 милиона младих широм света, односно сваки четврти адолесцент, изјавило је да током 2025. године није било физички активно ниједног дана у недељи, према резултатима глобалне студије.
Просек на глобалном нивоу износио је 2,7 дана физичке активности недељно и није се променио у периоду од 2010. до 2025. године. Само 14 одсто младих, односно сваки седми адолесцент, било је физички активно сваког дана.
Девојчице све мање активне како одрастају
Истраживање је указало и на значајне разлике међу земљама, али и између полова. Дечаци су у 2025. години били знатно физички активнији од девојчица. У просеку су имали три активна дана недељно, док је код девојчица тај број износио 2,4 дана. Физичка активност девојчица опада како одрастају, због чега се разлика у односу на дечаке додатно повећава.
Где су млади највише физички активни
Истраживање је показало да, иако ниједна земља не испуњава постављени циљ, поједини региони бележе боље резултате од других.
Адолесценти у богатијим регионима - централној и источној Европи и централној Азији, источној Азији и пацифичком региону, као и западним земљама са високим приходима - у просеку су били физички активни четири дана недељно. У тим областима од 6,9 до 7,7 одсто младих није имало ниједан дан физичке активности.
Најактивнији адолесценти били су у Финској, Канади и Србији, где су у просеку имали од 4,5 до 4,8 активних дана недељно. Најмање физички активних младих било је у Камбоџи, Јордану и Мадагаскару, са просеком од 1,7 до 1,9 дана.
С друге стране, у регионима у којима преовлађују земље са ниским и средњим приходима, попут Латинске Америке и Кариба, Блиског истока и северне Африке, Океаније, јужне и југоисточне Азије и подсахарске Африке, адолесценти су у просеку били активни око два дана недељно. Удео потпуно неактивних младих кретао се од 22,7 до 33,1 одсто.
Истраживање, објављено у часопису The Lancet Global Health, засновано је на подацима из 389 анкета спроведених међу 3,2 милиона адолесцената узраста од 11 до 17 година у 140 земаља. Обухваћено је 59 одсто укупне светске популације тог узраста.
Истраживачи су као дан физичке активности рачунали сваки дан током којег је адолесцент пријавио најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности, у складу са препорукама Светске здравствене организације (СЗО). У обзир су узимане активности у школи, током одласка на наставу и повратка кући, као и у слободно време.
СЗО настоји да у периоду од 2010. до 2030. године за 15 одсто смањи удео адолесцената који не достижу препоручених 60 минута физичке активности сваког од седам дана у недељи. Међутим, истраживање је показало да ниједна земља ни регион нису на путу да остваре тај циљ, пише Јуроњуз.
Аутори истраживања наводе да су географске разлике и разлике у приходима првенствено последица структурних фактора. Богатије земље углавном имају веће могућности да финансирају програме за подстицање физичке активности и изграде одговарајућу инфраструктуру, попут јавних простора за рекреацију и безбедних пешачких и бициклистичких стаза. Велики удео физички неактивних младих показује да постојеће мере не допиру до значајног дела популације, истичу аутори.
Свакодневно кретање важно за физички и ментални развој деце
За децу и младе, редовно бављење спортом може бити важан део здравог одрастања - од развоја мишића и правилног држања тела, до бољег расположења, самопоуздања и квалитетнијег сна. Када млади све више времена проводе приковани за екране, школски спорт постао је још важнији.
"Физичка активност за здравље једног детета је нешто што мора да буде свакодневица за свако дете, без обзира да ли деца имају неке проблеме или се ради о најздравијој деци. Чак и деца која се налазе у тренинзима, неопходно је да имају одређену дозирану физичку активност. Причамо искључиво о дозираној физичкој активности, која је неопходно да буде свакодневна, јер физичка активност утиче не само на здравље детета, него утиче и на његове когнитивне способности, на моторику, а последично се развијају и одређене сфере у деловима мозга код деце. Јако утиче на целопкупни развој једног детета, јер сад постоје неке нове студије, да рецимо плес и фолклор, развијају одређене делове мозга. Друге физичке активности са лоптом развијају друге делове мозга, затим постоје пливање, постоје активности у води које опет развијају треће активности у мозгу, деловима мозга, а да не причам о томе што дају општи значај и опште побољшање за цео организам", рекла је за Танјуг виши струковни физиотерапеут Александра Крстић.