Седми циклус Истраживања вишеструких показатеља у Србији (МИЦС 2025) које је представио Републички завод за статистику показао је да је 79,2 одсто деце старости од 24 до 35 месеци на националном нивоу у Србији у потпуности вакцинисано основним антигенима, док је у ромским насељима тај обухват 56,3 одсто.
Србија једна од четири државе која је спровела свих седам циклуса истраживања, као и да је МИЦС најкомплексније истраживање које РЗС спровeo iстакао је в.д. директора РЗС-а Бранко Јосиповић.
"МИЦС је једно глобално истраживање о вишеструким показатељима, о положају жена, деце и породица у Србији, као врло важно истраживање за резултате које ћете данас чути. Заправо бих захвалио УНИЦЕФ-у, који већ више од три деценије води ово истраживање, и не само да га води на један прави начин, него и кроз ово време које се дешавало, промене, спроводио је промене у методологији како би што боље рефлектовали све показатеље, да што боље представимо положај и жена и деце у Србији", објаснио је он.
Нагласио је да истраживање попут МИЦС истраживања не може да се спроведе без учешћа различитих институција, организација и појединаца.
Важност резултата истраживања се огледа у томе што 26 индикатора одрживог развоја зависе од података који се добијају кроз МИЦС.
Посматрањем поузданих доказа и података могу да допринесу бољем информисању приликом одлучивања, обликовању политика и подстицању значајних промена за децу у Србији, наглашава директорка Канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији Кристина де Бројн.
"МИЦС се спроводи отприлике сваких пет година и реализује се у више од 120 земаља широм света. МИЦС је, стога, један од најобухватнијих и најпоузданијих извора података о положају деце и добробити деце и адолесцената. Он пружа незаменљиву основу засновану на доказима за праћење напретка, идентификовање трајних неједнакости и, што је најважније, обезбеђивање да и политике и инвестиције одговоре на потребе оних којима су најпотребније", рекла је де Бројн.
Додала је да је стварна снага МИЦС-а у томе што говори, не само како деца у Србији живе, већ и која деца заостају, где се налазе и зашто.
Оценила је да је истраживање показало да је Србија остварила реалан напредак у унапређењу добробити деце у одређеним областима.
"Више деце сада похађа предшколско образовање. Више деце се доји након рођења. Стопа завршетка школе у општој популацији и даље је висока. Међутим, морамо се побринути да благостање стигне до све деце. Сиромаштво је три пута присутније у руралним и полуградским срединама него у градским. Друго, безбедност се мора осигурати у свим окружењима јер код куће, тренутно, скоро свако друго дете узраста од једне до 14 година доживљава насилно дисциплиновање. Треће, некој деци и даље недостају основне ствари, а смртност одојчади у ромским насељима се погоршала и износи 17 на 1.000 живорођене деце", објаснила је она.