Од почетка октобра регистрована су 22 случаја, од којих је 18 у оквиру епидемије у Бору. Два случаја забележена су у Београду, а по један у Пожаревцу и на територији надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица.
Пре октобра, по један случај регистрован је у Новом Пазару и Београду, у априлу, односно мају, док су три случаја забележена на територији надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица током августа и септембра.
У Бору оболела и деца млађа од годину дана
На територији Бора од почетка епидемије регистровано је 18 оболелих, док се за још три особе чекају резултати лабораторијских анализа. Специјалиста епидемиологије Завода за јавно здравље "Тимок" у Зајечару Светлана Живковић рекла је за РТС да су међу оболелима и деца млађа од годину дана, која још нису достигла узраст за вакцинацију.
Први случај забележен је код детета млађег од годину дана које није било вакцинисано јер још није испуњавало старосни услов за имунизацију. Након тога оболело је још једно дете истог узраста, а инфекција се проширила и на старију невакцинисану децу, као и на родитеље који нису примили вакцину или нису били потпуно вакцинисани.
Апел родитељима да вакцинишу децу
Епидемиолози истичу да је вакцинација најважнија мера за спречавање ширења малих богиња. Завод за јавно здравље "Тимок", у сарадњи са Дечјим диспанзером Дома здравља Бор, извршио је ревизију вакциналне картотеке и припремио спискове деце која испуњавају услове за имунизацију.
Родитељи деце која су достигла предвиђени узраст за вакцинацију и немају привремене или трајне контраиндикације требало би да се одазову позивима за вакцинацију који се већ упућују.
Вакцинација не штити само особу која је примила вакцину већ доприноси и стварању колективног имунитета, чиме се штите и најмлађа деца која још не могу да буду вакцинисана. Према наводима епидемиолошкиње, обухват вакцинацијом требало би да буде већи од 95 одсто, а што је ближи 100 одсто, колективни имунитет је бољи.
Мале богиње могу довести до озбиљних компликација
Мале богиње, односно морбили, акутно су и веома заразно обољење које изазива вирус малих богиња (Morbilli virus). Болест може имати тешку клиничку слику и довести до компликација које у појединим случајевима могу имати и смртни исход.
Компликације се чешће јављају код деце млађе од пет година, одраслих старијих од 20 година и особа са различитим стањима ослабљеног имунитета. Међу њима су упала средњег ува, која се јавља код шест до осам од 100 оболелих, и упала плућа, забележена код једног до шест од 100 оболелих. Запаљење мозга јавља се код једног до два од 1.000 оболелих.
Једна од ретких, али веома тешких касних компликација јесте субакутни склерозирајући паненцефалитис, који се може појавити неколико година након инфекције вирусом морбила. Значајан фактор ризика за ову компликацију представља оболење у млађем узрасту.
Пошто се вирус малих богиња веома лако преноси ваздухом, родитељима деце млађе од годину дана саветује се да избегавају масовна окупљања, гужве и дужи боравак у затвореним просторијама са већим бројем људи. Епидемиолози посебно наглашавају да су најмлађа деца осетљива на инфекцију и да она може довести до озбиљних компликација, међу којима је најчешћа упала плућа.