Иако се академски живот често повезује са стресом, анксиозношћу, недостатком сна и бројним обавезама, један проблем издвојио се као најчешћа препрека студентима. Реч је о прокрастинацији, односно одлагању обавеза, које је, према резултатима нове студије, чешће пријављивано као проблем за академски успех од стреса и анксиозности.
Истраживање је обухватило 36 различитих животних и здравствених тешкоћа са којима су се студенти суочавали током претходних 12 месеци, као и њихов утицај на академски успех. Резултати су засновани на одговорима више од 65.000 студената са готово 100 академских институција широм САД.
Један проблем испред стреса и анксиозности
Резултати су показали да је 45,4 одсто студената навело да одлагање обавеза негативно утиче на њихов академски успех. На другом месту нашао се стрес, који је као препреку у студирању издвојило 36,6 одсто испитаника, затим анксиозност са 30,4 одсто, тешкоће са спавањем са 22 одсто и депресија са 20 одсто.
Одлагање обавеза је било и најчешће пријављен узрок психичке узнемирености у поређењу са другим животним проблемима - 45,7 одсто студената навело је да се суочава са овом тешкоћом, док су академске проблеме пријавила 38,9 одсто, незадовољство личним изгледом 31,8 одсто, финансијске тешкоће 30,8 одсто, а проблеме у вези са каријером 29,6 одсто испитаника.
Посматрано у односу на свих 36 проблема обухваћених истраживањем, одлагање обавеза и стрес издвојили су се као најраспрострањенији. Прокрастинацију је пријавило 72,3 одсто студената, а стрес 73,8 одсто. Иако је стрес био чешћи, аутори сматрају да су резултати довољно блиски да се ова два проблема могу посматрати као повезана.
Ипак, чињеница да се одлагање обавеза нашло на врху листе делимично се може објаснити тиме што је реч о веома честој појави. Када су резултати посматрани само међу студентима који су пријавили одређени проблем, показало се да прокрастинација није увек имала највећи утицај на академски успех.
Један од изузетака био је АДХД - укупно 12,9 одсто испитаника навело је да им овај поремећај утиче на академски успех, а међу студентима који су га искусили тај удео износио је 64,1 одсто. Поређења ради, међу онима који су пријавили прокрастинацију, 62,7 одсто навело је да оно утиче на њихове академске резултате.
АДХД се, међутим, нашао ниже на укупној листи јер га је пријавило знатно мање студената - 20,2 одсто, у поређењу са 72,3 одсто оних који су навели прокрастинацију.
Зачарани круг проблема
Истраживање указује и на то да се различите тешкоће са којима се студенти суочавају често преклапају и могу међусобно да утичу једна на другу.
Стрес је, на пример, био најчешће пријављен проблем, док је одлагање обавеза издвојено као најчешћи узрок психичке узненирености. Истовремено, прокрастинација може бити последица стреса, анксиозности или недостатка сна, али и додатно да погорша ове проблеме.
Као пример такве повратне спреге, аутори наводе ситуацију у којој студент одлаже извршавање задатка, због чега осећа све већи стрес. То затим нарушава његов сан, што може довести до даљег одлагања обавеза.
Последице могу да се осете и након дипломирања
Проблеми са одлагањем обавеза не морају да престану завршетком студија. Истраживања указују на то да ова навика може имати дугорочне последице и по професионални развој и висину прихода.
Студија из 2013. године, која се бавила прокрастинацијом на радном месту, показала је да је свако повећање од једног поена на скали одуговлачења од пет поена било повезано са приближно 15.000 америчких долара мањим просечним приходом. Истраживачи су сугерисали да би одуговлачење могло бити најважнија особина личности повезана са висином прихода, мада је могуће да је слагање са другима одмах иза њега по значају.