Министар одбране у техничком мандату Братислав Гашић положио је венац на Споменик незнаном јунаку на Авали, у пратњи начелника Генералштаба Војске Србије, генерала Милана Мојсиловића, и начелника Војног кабинета председника Републике Србије, бригадног генерала Бориса Стојковића.
Уз интонирање химне Републике Србије и свечани строј Гарде Војске Србије, одата је почаст погинулима за слободу.
Гашић је у спомен-књигу уписао да се успомена на јунаке који су за слободу Србије дали своје животе чува са поносом и захвалношћу.
"Жртвом и храброшћу исписали су најславније странице наше историје изборивши се за слободу у којој данас живимо. Њихова част и родољубље остали су путоказ за будућа поколења", навео је Гашић.
Он је истакао да поштовање дела славних јунака подразумева и очување мира, као и бригу о будућности земље и потомака.
"Њихова дела не заборављамо, а њихову жртву вечно поштујемо. Слава и хвала српским ратницима", поручио је Гашић, саопштило је Министарство одбране.
Дан примирја - сећање на завршетак Великог рата
Дан примирја у Првом светском рату обележава се 11. новембра, у знак сећања на потписивање споразума којим су 1918. године окончана ратна дејства. Сукоб, започет у јулу 1914. нападом Аустроугарске на Србију, однео је више од 17 милиона живота, док је Србија изгубила више од четвртине свог становништва.
Примирје је потписано 11. новембра 1918. године, у раним јутарњим сатима, у железничком вагону у Француској, код Компијења. Представници Немачке потписали су споразум који је ступио на снагу у 11 часова по средњоевропском времену.
Њиме је предвиђена обустава непријатељстава, повлачење немачких војних формација на источну обалу Рајне, савезничка окупација Рајнске области и предаја немачке ратне технике. Споразум је подразумевао и ослобађање заточених и интернираних, док је поморска блокада Немачке настављена, а питање обима ратних репарација остављено за накнадно разматрање стручних тела.
Примирје је потом продужавано све до потписивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године. Немачке савезнице, Бугарска, Турска и Аустроугарска, капитулирале су нешто раније.
Колико је Србију коштао Први светски рат
У односу на величину територије и број становника, Србија је претрпела једне од најтежих последица Првог светског рата.
Према подацима из меморандума Делегације Краљевине СХС на Мировној конференцији у Паризу 1919. године, Србија је до октобра 1915. године мобилисала 707.343 особе, што је чинило 24 одсто укупног становништва, односно 40 процената мушке популације.
Према истом документу, укупни губици Србије износили су 1.247.435 људи, што је представљало 28 одсто становништва из 1914. године. Од тог броја, 402.435 били су војни губици, док је 845.000 чинило цивилне жртве.